Beograd već godinama ima pravila o dozvoljenim nivoima buke. Da li se ona poštuju?

Zamislite savršeno nedeljno jutro. Još ste u krevetu, sanjivi, sunčevi zraci probijaju se kroz roletne. Tu idiličnu sliku naglo prekida oštro… BRRRRRR. Jedno, drugo, treće, komšija iz stana iznad nešto buši. Onda dođe veče i muzika iz obližnjeg kafića ne da vam da zaspite. I tako stigosmo do ponedeljka, u kancelariji ste u pokušaju da – uprkos manjku sna – produktivno započnete radnu nedelju, ali odjednom tutnjava.

Zbog predstojeće vojne parade, vaš grad nadleću avioni i helikopteri.

Dok ljubitelji avijacije uživaju u prizorima na nebu iznad Beograda, neki Beograđani, sudeći prema objavama na društvenim mrežama, isfrustrirani su prodornim, zaglušujućim zvukovima raznoraznih vazduhoplova.

A da li ste znali da nas od buke štiti čak i slovo zakona?

U pitanju je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je stupio na snagu u oktobru 2021. godine.

Mada su vojne aktivnosti među izuzecima od primene, u jeku priprema parade zakazane za 20. septembar kod Palate Srbija, buka letelica nesumnjivo para uši – ometajući našu svakodnevicu.

Ali mi suštinski nemamo pojma koliko je Beograd glasan – ni sada, ni bilo kojeg drugog dana:

„Ne postoji monitoring buke koji traje 365 dana u godini, niti građani mogu da se informišu o nivoima buke u realnom vremenu”, navodi Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine (CUZS) koja se bavila ovom temom. „Lokalne samouprave obično mere nivoe buke u proleće i jesen i na osnovu toga ocenjuju nivoe buke.”

Ipak, svakodnevno, celodnevno praćenje jedini je način da mi budemo svesni bučnosti svog okruženja – i jedan grad u Srbiji primenjivao je do skoro takvu praksu.

„Niš nije samo prvi grad koji je usvojio stratešku kartu buke, već je takođe merio nivoe buke 24 sata dnevno tokom čitave godine”, otkriva naša sagovornica. „Međutim, to je prekinuto 2023. godine zato što u budžetu nisu raspolagali sredstvima za te namene.”

Beograd je podeljen na akustičke zone

Bez obzira na to što nemamo stalan monitoring, zakon pruža određeni okvir za kontrolu buke. Jedna od glavnih obaveza lokalnih samouprava, u skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, jeste akustičko zoniranje – podela grada na zone sa jasno definisanim, dozvoljenim nivoima buke.

Ukupno ima šest akustičkih zona, a prva, najtiša i najstroža, obuhvata područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone, kulturno-istorijske lokalitete i velike parkove.

Pre nekoliko godina, i Beograd je dobio svoju mapu akustičkih zona: u prvoj zoni smestili su se, između ostalog, Ada Ciganlija, centralni gradski delovi i Kalemegdan, Veliko ratno ostrvo i Ušće, priobalje Save i Dunava sa obe strane zajedno sa zgradom Palate Srbija…

U ovim delovima grada granični nivoi buke su do 50 decibela danju i do 40 decibela noću. U prevodu, tokom dana je maksimalna vrednost otprilike u rangu razgovora kod kuće ili tihog predgrađa, dok se uveče to spušta na umirujuću tišinu biblioteke ili pesmu ptica – što je ujedno i najniže ograničenje ambijentalne buke.

Mada je teško reći koliku buku prave vazduhoplovi nad Beogradom, ona nesumnjivo izlazi iz ovih okvira: naučni rad iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kaže da se buka koju vojne letelice proizvode u vazduhu kreće u rasponu od 102 do 114 decibela, što se odražava kako na ljude, tako i na druge sisare i ptice.

Poređenja radi, granica bola za ljudsko uho je tek nešto viša, između 120 i 130 decibela.

Ali kao što smo već pomenuli, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini izuzima vojne aktivnosti. 

Uostalom, dvonedeljne pripreme vojne parade će proleteti, a buka – u različitim svojim oblicima – ostaje sa nama.

Buka je svuda oko nas: Šta možemo da uradimo?

„Vrednosti govore da smo konstantno izloženi nivoima buke koji prelaze dozvoljene granice”, upozorava Ivana Jovčić. „Građani koji žive u blizini izvora buke, svesni su problema. Svi ostali – nisu, praktično je ne primećuju i žive sa bukom kao da je to sasvim normalna stvar.”

Državna revizorska komisija mapirala je kritične tačke u našem glavnom gradu izdelivši ih po zonama: prema izveštaju za 2023, među zonama pored saobraćajnica prednjači Bulevar despota Stefana sa 64% stanovništva ugroženog bukom u jesenjem ciklusu merenja. Na ovom mernom mestu zabeleženi su i najveći dnevni nivoi buke od 72 decibela. Slede industrijska zona, tačnije Višnjička ulica, sa 53% ugroženog stanovništva, pa Bulevar kralja Aleksandra kao gradski centar sa 49% i stambena zona u Pohorskoj ulici sa 42%.

U mirnijim delovima grada, kao što su bolničke i školske zone, situacija je znatno bolja – u oblasti Kliničkog centra i Zemunske gimnazije, buci je izloženo oko četvrtine populacije, ali ona je i dalje bila iznad dozvoljenih vrednosti za dan, veče i noć. Rekreativna zona na Kalemegdanu je najtiša, sa 9% ugroženog stanovništva.

Ovo ukazuje na to da su izvori buke na sve strane – i ne svode se na bušilicu u rukama vašeg komšije nedeljom ujutru.

„Kada govorimo o gradovima, ubedljivo najveći izvor buke je saobraćaj.”

To potvrđuju i podaci Državne revizorske komisije: procenat stanovništva uznemirenog bukom drumskog saobraćaja u toku dana u Novom Sadu kreće se u rasponu od 27% u čisto stambenim zonama do 44% u poslovno-stambenim kompleksima.

„Što se tiče Beograda, pa i Srbije, imamo dosta otvorenih gradilišta odakle buka takođe dolazi. Tu su i fabrike, a u urbanim sredinama i ugostiteljski objekti.”

Iako nije najglasniji izvor, najveći trn u „uhu” za stanovnike Srbije je – čini se – glasna muzika iz kafića, klubova i restorana, odnosno oko toga se uglavnom bune. Prema izveštaju iz senke koji izrađuje Koalicija 27, od 2021. do 2023. godine, samo četiri lokalne samouprave donele su odluku o načinu kontrole nivoa buke iz ugostiteljskih objekata.

Glavni grad je – još pre samog zakona o Zaštiti od javne buke – doneo odluku kojom je ograničio emitovanje muzike u ugostiteljskim objektima u sklopu stambenih zgrada najduže do 23 sata, odnosno 24 sata petkom i subotom.

Štaviše…

„Beograd je jedina lokalna samouprava u kojoj komunalna  milicija obavlja kontrolu merenja buke poreklom iz ugostiteljskih objekata”, kaže Jovčić.

Ali u odnosu na sve što bi bilo preporučljivo da se uradi, sve ovo su pomaci ograničenog dosega – i na ograničenoj teritoriji.

„Pojedine zemlje ne dozvoljavaju vožnju određenih modele vozila koji prave veliku buku. Ograničenje se odnosi na centar grada ili na delove grada koji su u problemu.”

U slučaju saobraćaja, buka ide ruku pod ruku sa aerozagađenjem i štetnim emisijama, rasvetljavajući međusobnu isprepletanost rizika u životnoj sredini. Dok haotična simfonija motora, sirena i kočnica odjekuje gradom, otrovne čestice se nečujno talože u našim plućima, a gasovi sa efektom staklene bašte doprinose zagrevanju planete.

Drugim rečima, rešavajući potonje izazove, ublažava se i buka.

To smo mogli da vidimo na primeru gradova širom sveta koji su uveli zone sa niskim emisijama i ograničenim saobraćajem. Neki od njih su London, Pariz, Milan, Pariz, Šenžen…

Mada je primarni cilj da se smanji zagađenje vazduha, kao sporedna, pozitivna posledica javlja se i smanjenje buke jer u urbanoj sredini opada broj starijih, često bučnijih vozila na fosilna goriva, koja zamenjuju tiši elektromobili i alternativni vidovi kretanja poput vožnje bicikla i šetanja.

„Zvučne barijere duž autoputeva takođe ublažavaju nivoe buke od saobraćaja”, potcrtava Ivana Jovčić.

Ali da bismo do toga stigli, neophodno je najpre da preciznije spoznamo sa kolikim izazovima se nosimo u kontekstu buke, te da efikasnije uredimo zakonodavni okvir.

Zanemaren problem životne sredine – sa ozbiljnim posledicama

„Naš zakon je u velikoj meri usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije”, ocenjuje Ivana Jovčić. „Ali da bismo imali potpunu usklađenost, neophodno je usvajanje sedam podzakonskih akata, od kojih je do sada usvojeno samo četiri – iako je rok odavno istekao.”

Međutim, tu poteškoće ne staju. Čak i u oblastima gde je zakon jasan – npr. u smislu monitoringa buke – izostaje realizacija.

Ukupno 49 lokalnih samouprava u Srbiji – uključujući tu i Beograd – dostavilo je podatke o vršenju monitoringa buke na svojim teritorijama za 2023. godinu, pokazuje poslednji izveštaj Koalicije 27.

Sama po sebi, ova brojka nam ne znači mnogo ako ne znamo da je skoro duplo više lokalnih samouprava, njih 93 – umesto podataka – poslalo izjavu da monitoring buke nisu vršile. Kao najčešći razlog navodile su nedostatak finansija.

Od preostalih lokalnih samouprava, u zakonski predviđenom roku, nisu dobijeni ni podaci ni izjave.

„Samim zakonom, predviđeno je i da sve aglomeracije moraju da usvoje tzv. strateške karte buke do juna 2024. godine”, ističe Jovčić. To je zapravo karta buke namenjena celovitom ocenjivanju izloženosti stanovništva različitim izvorima buke u datom područja.

„Nakon toga, aglomeracije imaju rok od godinu dana za usvajanje akcionih planova.”

Uprkos tome što su pretežno akustički zonirane poput Beograda, prema rečima naše sagovornice, većina aglomeracija nije sprovela naredne korake: izradu strateške karte buke i akcionih planova.

Kako ona priča, postavlja se i jedno veliko pitanje: šta po zakonu tačno znači aglomeracija?

„U prethodnom zakonu smo znali da su to Beograd, Novi Sad, Subotica, Kragujevac i Niš. Danas imamo veći broj gradova sa preko 100 hiljada stanovnika, ali iz nekog razloga oni nisu u obavezi, ili barem tako smatraju, da izrade stratešku kartu buke i donesu akcione planove.”

„Buka se ne posmatra kao važan problem”, zaključuje Ivana Jovčić, „barem kada je životna sredina u pitanju.” 

Borba protiv buke nije samo neka tamo administrativna obaveza u kontekstu usklađivanja sa Poglavljem 27 za pridruživanje Evropskoj uniji.

Ova zanemarena pretnja može da izazove niz kratkoročnih i dugoročnih zdravstvenih problema kao što su poremećaji sna, kardiovaskularne smetnje, slabiji učinak na poslu i u školi, oštećenje sluha… Poremećaji sna i hronični stres mogu da dovedu do srčanog i moždanog udara – a kako pokazuju podaci, u Evropi više ljudi umire od zagađenja bukom nego od pasivnog pušenja, 14 naspram 12 u 100.000 smrtnih slučajeva.

Buka u našem gradu nije samo prolazna tutnjava letelica tokom parade, niti muzika iz kafića koja nas ometa da zaspimo. Ona je prisutna svakog dana i svake noći, sa daleko ozbiljnijim posledicama nego što bismo očekivali. Iako su zakonski okviri postavljeni, njihova primena je spora, ometena manjkom svesti, sredstava, političke volje.

A sve dok stvari stoje tako, savršeno nedeljno jutro moraćemo da osiguravamo sami sebi – boljom zvučnom izolacijom.