Pre skoro deset godina, 12. decembra 2015, skoro svaka zemlja na svetu usvojila je Pariski sporazum, istorijski međunarodni dogovor o zauzdavanju globalnog zagrevanja i njegovih razornih posledica po ljude, ekosisteme i ekonomiju.
Iako često možemo pročitati da napredak klimatske akcije nije dovoljan, to ne znači da stojimo u mestu. Da Pariski sporazum nikada nije bio potpisan, naša budućnost bila bi mnogo opasnija, pokazuju rezultati nove studije.
Do kraja veka, svet je na putu da iskusi 57 dodatnih vrućih dana godišnje, odnosno dva meseca potencijalno smrtonosnih vrućina više nego danas.
Međutim, u izostanku napora za smanjenje štetnih emisija, podstaknutih Pariskim sporazumom, ovaj broj bio bi dva puta veći – 114 dodatnih vrućih dana u toku godine.
Ključni nalazi studije
Međunarodna grupa klimatologa okupljenih u Svetskoj vremenskoj atribuciji udružila je snage sa američkom organizacijom Climate Central kako bi, pomoću kompjuterskih simulacija, procenili koliko je tačno razliku ovaj značajni dokument napravio u pogledu jednog od najvećih klimatskih uticaja na ljude: toplotnih talasa.
Autori analize, koja je obuhvatila čak 207 zemalja i teritorija, izračunali su koliko je vrućih dana na planeti bilo u deceniji koja je prethodila Pariskom sporazumu (2005-2014), koliko ih je trenutno (2015-2024) i koliko bi moglo da ih bude u budućnosti na osnovu dva scenarija. Pored učestalosti vrućih dana, analizirali su i intenzitet šest ekstremnih toplotnih talasa širom sveta.
U ovoj analizi, pojam „vrući dani” odnosi se na dane sa temperaturama koje su više od 90% temperatura (iznad 90. percentila) zabeleženih na toj lokaciji tokom perioda od 1991. do 2020. godine.
Drugim rečima, to su dani koje bi ljudi, na osnovu svog lokalnog iskustva, smatrali izuzetno toplim.
Zbog porasta od 0,3 °C od 2015. godine, na globalnom nivou sada se javlja u proseku 11 dodatnih vrućih dana godišnje.
Uz aktuelna obećanja o smanjenju emisija i posledični projektovani porast temperature od 2,6 °C, to bi do kraja veka moglo da se poveća preko pet puta, na prosečno 57 vrućih dana više nego tokom jedne godine u današnjoj klimi.
Uprkos tome što i dalje nismo na putu da ostvarimo čak ni manje ambicioznu granicu iz Pariskog sporazuma od 2 °C, očekivani prag globalnog zagrevanja znatno se smanjio u odnosu na 2015. godinu, kada je iznosio oko 4 °C. U tom slučaju, broj vrućih dana tokom godine – baš poput porasta temperature – bio bi značajno viši, odnosno bilo bi ih u proseku 114 više, odnosno skoro četiri dodatna meseca vreline.
Studije slučaja u ovom izveštaju potvrđuju da su žestoki naleti vrućina u poslednjoj deceniji postali verovatniji. Tri od šest analiziranih događaja bili bi gotovo nemogući bez klimatskih promena, a dva od njih su danas čak deset puta verovatniji nego 2015.
Problem je mnogo dublji, u pitanju je zdravstvena kriza
Ovo nisu samo alarmantne brojke, iza njih se krije zdravstvena kriza izazvana klimatskim promenama, navodi se u izveštaju.
Od devedesetih godina prošlog veka, smrtnost usled vrućina među starijim stanovništvom porasla je za 167%, a izloženost vremenskim ekstremima nastavlja da se povećava.
Procenjuje se da je samo tokom leta 2025. čak 16.500 ljudi iz 854 evropska grada izgubilo život kao rezultat rastućih temperatura. U Africi, koja se zagreva brže od ostatka sveta, toplotni talasi ostaju tihi ubica.
Bolesti povezane sa klimatskim promenama se šire, a stotine miliona ljudi suočavaju se sa rastućom nesigurnošću snabdevanja hranom.
Mada su opasnosti vidljive već i na planeti toplijoj za 1,35 °C, vlade i industrija nastavljaju da investiraju u fosilna goriva, ignorišući činjenicu da su emisije ugljen-dioksida dostigle najviši nivo ikada 2023. godine koji je oboren već naredne, 2024.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rezultati studije jasno ukazuju na to da je Pariski sporazum, uprkos nedovoljnom napretku, već ostvario ključnu ulogu u izbegavanju katastrofalnog scenarija, prepolovivši broj dodatnih vrućih dana do kraja veka (sa 114 na 57).
Ipak, ovo ublažavanje ne znači i rešenje problema: neophodno je hitno povećati ulaganja u sisteme ranog upozoravanja i adaptaciju na lokalnom nivou, uz istovremene duboke, ubrzane i održive rezove u emisijama kako bi se klimatska kriza i njene razorne posledice zaustavile.
Svaki delić stepena za koji se planeta zagreje rezultuje u učestalijoj i zlokobnijoj toploti. A svaki delić stepena za koji se približimo ostvarenju Pariskog sporazuma smanjuje našu izloženost ne samo vrućim danima, već i drugim rizicima života na toplijoj planeti.
