Izveštaj UN: Planeta je na putu za se zagreje za 2,8 °C, klimatske politike još uvek nedovoljne

FOTO: Koichi Wakata / NASA

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je 4. novembra novi godišnji izveštaj o stanju globalnih emisija gasova staklene bašte.

Emissions Gap Report pruža dve ključne perspektive: sa jedne strane, do kolikog zagrevanja će dovesti emisije gasova staklene bašte, i sa druge – koliko su aktuelne klimatske politike, strategije i ciljevi daleko od toga da to zagrevanje uspore i zaustave?

Dobra vest je da su, kako piše u izveštaju, projekcije globalnog zagrevanja nešto smanjene u odnosu na ranije procene: umesto 3,1 °C, planeta Zemlja će se ovim tempom do kraja veka zagrejati za 2,8 °C u odnosu na preindustrijsko doba.

Ključna odrednica tu je: „ovim tempom”.

Naime, pitanje koliko će se tačno Zemlja zagrejati u narednim decenijama zavisi od naših emisija sada, a pošto se širom sveta sprovode različite klimatske politike, sa različitim nivoima uspeha, ove projekcije je neophodno stalno osveživati.

Kako piše UNEP, sa trenutno aktuelnim politikama, planeta će biti toplija za 2,8 °C, ali ukoliko se sprovedu planovi koje su mnoge države sveta već priložile kao deo svojih obaveza prema Pariskom sporazumu, ta brojka bi mogla da bude manja – oko 2,3 °C.

Drugim rečima, klimatske politike, a pre svega uspešno napuštanje fosilnih goriva, i te kako imaju efekta. Samo što trenutno još uvek nisu dovoljno ambiciozne.

I zagrevanje od 2,3 °C značilo bi poraz ciljeva koji su pre tačno jedne decenije bili upisani u tekst Pariskog sporazuma: ograničavanje zagrevanja znatno ispod 2 °C, uz pokušaj zaustavljanja na 1,5 °C.

Danas, brojka od 1,5 °C deluje gotovo nemoguće, piše UNEP.

Prošla, ekstremno topla 2024. godina prva je bila probila tu granicu, sa svojih rekordnih +1,55 °C u odnosu na preindustrijsko doba. Naravno, ciljevi iz Pariza ne odnose se na jednu konkretnu godinu, već na višedecenijski prosek.

Ali dok je 2024. godina danas „ekstremna” i „izuzetak”, ona će uskoro postati deo (nove) normale.

Naime, UNEP piše da prekoračenje granice od 1,5 °C možemo očekivati u toku naredne decenije.

Svet se trenutno zagreva brzinom od oko 0,27 °C po deceniji, ali ne zagrevaju se svi delovi sveta podjednako. Srbija je deo regiona koji se zagreva brže od proseka, i po aktuelnim merenjima, ovde je zagrevanje uveliko prešlo prag od 1,8 °C.

Kako navodi UNEP, istupanje SAD iz Pariskog sporazuma moglo bi da utiče na oko 0,1 °C dodatnog zagrevanja u godinama koje dolaze.

Teško je ispratiti i izmeriti, a posebno u realnom vremenu, kako naše politike i emisije dugoročno menjaju prirodu Zemljine atmosfere i, posledično, sve naše živote.

Ali ta slika je sve čistija, i pored pesimizma koji se tradicionalno vezuje za pitanje klimatskih promena, ona sve jasnije pokazuje da dobre klimatske politike zaista mogu da imaju efekta.