Sentral park u Njujorku pod snegom, 2015. / Foto: Flickr (Anthony Quintano)
Njujork je proteklog vikenda okovala prva velika mećava od 2017. godine: za grad je prognozirano između 40 i 60 centimetara snega, a najgori udar oluje očekuje se sve do ponedeljka sredinom dana. Grad od preko osam miliona stanovnika već sada je pod dubokim snegom.
U susret prognoziranoj mećavi, gradonačelnik Zoran Mamdani proglasio je vanredno stanje: do ponedeljka u podne po lokalnom vremenu, zabranjen je kopneni saobraćaj za kamione, automobile, motore pa čak i za bicikle. Pored bezbednosti u svetlu opasnih uslova na putevima, dodatni razlog je da ulice budu prohodne za dežurne službe, uključujući grtalice za sneg i kamione za posipanje soli.
Zatvaranje puteva utiče i na linije javnog prevoza ka susednoj saveznoj državi Nju Džerzi. Nju Džerzi je takođe pogođen snežnom olujom, kao i Boston i druge obalne zajednice na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
„Njujork se nije suočio sa olujom ovih razmera u poslednjoj deceniji”, naglasio je Mamdani objašnjavajući vanredno stanje. „Apelujemo na Njujorčane da izbegavaju sva putovanja koja nisu neophodna.”
Građani su na snežnu oluju i nova pravila kretanja u gradu obavešteni i putem mobilnih telefona.
Ipak, poremećaji svakodnevnog života zbog mećave ne zaustavljaju se na saobraćaju… Preko 450 hiljada stanovnika na istočnoj obali ostalo je bez struje, od čega 166 hiljada u saveznoj državi Masačusetsu i 127 hiljada u Nju Džerziju. Dok su u ponedeljak, 23. februara, sve javne škole u Njujorku zatvorene.
Dodatno, prema podacima sa sajta FlightAware, u nedelju i ponedeljak avio-kompanije otkazale su skoro 9.000 letova koji putuju u ili iz SAD, uz oko 8.000 odloženih.
Dok su se još pripremali za nadolazeću mećavu, gradske vlasti Njujorka su uputile poziv za registraciju privremenih radnika na poslovima hitnog čišćenja snega. Njihov zadatak je uklanjanje snega i leda sa autobuskih stajališta, pešačkih prelaza i drugih javnih površina širom grada.
Kako se navodi, za ovaj angažman mogu se prijaviti osobe starije od 18 godina koje imaju pravo na rad u SAD i sposobne su za težak fizički posao.
Početna satnica iznosi 19 dolara, dok se nakon 40 radnih sati nedeljno svaki naredni sat plaća 28 dolara.
Zašto je ova oluja drugačija od januarske?
Aktuelna snežna oluja dolazi manje od mesec dana nakon poslednjeg jakog snega u Njujorku: na ekstremni događaj iz januara i dalje podsećaju gromade leda raštrkane po gradu. I januarske snežne padavine bile su prilično ozbiljne, ali prema američkoj klasifikaciji, nije bila u pitanju mećava.
Upozorenje na mećavu izdaje se kada dođe do opasne snežne oluje praćene vetrovima jačim od 56 km/h i vidljivošću manjom od 400 metara usled vejavice. To praktično znači da se zbog gustine snega gubi horizont i osećaj za prostor, ne vidi se ni zgrada preko puta, a dolazi i do tzv. snežnog slepila.
Da bi snežna oluja bila klasifikovana kao mećava, ovakvi uslovi treba da potraju najmanje tri sata.
Ali ovo se u Njujorku nije desilo poslednjih devet godina. A onda je došao protekli vikend… Kako se prognozira, u delovima okovanim snegom koji su bliže obali brzine vetra ići će i do 60-100 km/h.
Predviđa se da će obilne snežne padavine – koje su počele u nedelju, 22. februara, u večernjim satima – potrajati najmanje 36 sati.
Šta je dovelo do oluje?
Aktuelna snežna oluja u Njujorku daleko je od obične zimske pojave. Nastala je kao posledica snažne kombinacije atmosferskih uslova kakva se ne javlja često.
Glavni krivac je tzv. nor-ister (nor’easter). To je tip žestokog olujnog sistema koji se razvija duž istočne obale SAD, a naziv je dobio po severoistočnim vetrovima koji duvaju sa Atlantskog okeana ka kopnu.
Nor-isteri se tipično javljaju od kasne jeseni do ranog proleća. Karakteristični su po obilnim snežnim padavinama i silovitim vetrovima, ali i po priobalnim poplavama. S obzirom na to da se nalazi na mestu gde se susreću hladne kontinentalne mase i tople, vlažne vazdužne mase sa Atlantika, Njujork je posebno podložan ovakvim olujama.
Međutim, ovog februara Njujork i okolne savezne zemlje, širom regiona, doživeli su najsnažniju severoistočnu oluju u poslednjih skoro deset godina.
Ali šta ju je toliko osnažilo?
Ključni faktor bio je direktan sudar ledenog arktičkog vazduha iz Kanade i ogromne količine vlage sa toplijeg Atlantika. Umesto da oslabe jedan drugog, ovi sistemi su se sjedinili: snažni okeanski vetrovi potisnuli su vlažan vazduh ka obali gde ga je ekstremna hladnoća pretvorila u sneg.
Pošto se sistem zadržao iznad kopna, izazvao je istorijske padavine od preko pet centimetara po satu, ostavljajući u širem području Njujorka i preko 60 centimetara snega. To je ovu mećavu učinilo jednom od najznačajnijih zimskih nepogoda u protekloj deceniji.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za kraj ostaje bitno pitanje: da li klimatske promene čine nor-istere intenzivnijim?
Bez studije atribucije ne može se tvrditi da li je konkretnom događaju, poput februarskog snega u Njujorku, direktno doprinelo to što je planeta danas toplija. Ipak, ono što naučnici naglašavaju je da porast temperature okeana uzrokuje veću količinu vlage u atmosferi što može dovesti do znatno snažnijih oluja.
Kada se ova povećana vlažnost sudari sa hladnim vazduhom, snežne padavine postaju obilnije i opasnije.
