„Ovo može značajno da demotiviše investicije u solar”: Reakcija stručnjaka na nove namete za solarne elektrane ispod 50 kW

FOTO: Benjamin Jopen / Unsplash

Od 6. marta ove godine, Elektrodistribucija Srbije je privremeno obustavila izgradnju novih kapaciteta solarnih elektrana veličine između 10,8 i 50 kW.

U pitanju nije solar na krovovima domaćinstava, čija je maksimalni dozvoljeni kapacitet 10,8 kW, već su u pitanju solarne elektrane koje su poslednjih godina širom Srbije ugrađivala sva ostala lica koja su želela da postanu kupci-proizvođači – uključujući firme i različite institucije.

Razlog stopiranja novih ugradnji je novi Pravilnik koji je usvojilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a po kojem će solarne elektrane kapaciteta između 10,8 i 50 kW od sada morati da dobiju rešenje o odobrenju izvođenja radova, kao i veći projekti.

„Ranije je postojala posebna, pojednostavljena procedura za te „manje” elektrane, a sada je ona ista kao i za veće elektrane”, kaže dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, stručnjak za energetiku i programski direktor Centra za energetske analize.

Ovakvom promenom, ugradnja solarnih elektrana ove veličine postaje skuplja i za 1500 do 2000 evra. Ali nije ni samo do novca: sama procedura postaje duža i administrativno komplikovanija, a čekanje na izdavanje odobrenja može zavisiti i od lokalne samouprave.

„Novi nameti su procentualno veći što je elektrana manja”, objašnjava dr Stojković Terzić. „Za manje elektrane, blizu donjeg praga od 10,8 kW, tih hiljadu do dve evra može činiti i značajan udeo ukupne investicije.”

U poslednje četiri godine, ovo su bile „najpopularnije” veličine za solarne elektrane za pravna lica koja su postajala kupci-proizvođači u Srbiji. Gotovo polovina svih elektrana u ovoj kategoriji bilo je kapaciteta između 10,8 i 50 kW.

„Ovo može značajno da demotiviše nove investicije u solar”, zaključuje dr Stojković Terzić. 

„Kada je Centar za energetske analize prošle godine objavio studiju Prozjumeri u Srbiji, mi smo kao jednu od preporuka za brži razvoj solara izdvojili olakšanje administrativnih procedura. Ovo je u suprotnom smeru od onoga što smo preporučili.”

Problem nije samo u ovoj konkretnoj promeni, dodaje dr Stojković Terzić, već i u količini promena pravila i procedura za samo četiri godine, koliko u Srbiji postoji institucija kupca-proizvođača.

Ovo je, drugim rečima, još jedna u nizu pravnih i administrativnih promena u polju razvoja solara u Srbiji, a ta rezultirajuća neizvesnost je, uz nedostatak državne podrške i podsticaja, doprinela tome da je razvoj solara u Srbiji već godinama sporiji nego u komšijskim zemljama.

Reakcija dr Jelene Stojković Terzić:

„Usložnjava se procedura za izgradnju elektrana između 10,8 i 50 kW, i ona postaje finansijski zahtevnija za investitore – odnosno, sada je ta procedura ista kao i za veće elektrane.

U pitanju su dodatni troškovi za administraciju. Finansijski, to bi moglo da košta i 1500 do 2000 evra, mada tačan iznos zavisi od različitih faktora. Kada su u pitanju manje elektrane, bliže donjem pragu od 10,8 kW, tih hiljadu do dve evra mogu činiti i značajan udeo ukupne investicije.

Ali problem nije samo cena. Procedura postaje duža i kompleksnija, što će svakako uticati na motivaciju budućih kupaca-proizvođača.

Ove elektrane nisu gradile samo firme na svojim poslovnim objektima, već i škole, manastiri i crkve, javne institucije… Upravo ova veličina elektrane je često bila optimalna za ovakve objekte, i njima ugradnja sada postaje drastično skuplja.

Prošle godine, Centar za energetske analize objavio je studiju Prozjumeri u Srbiji: Trenutno stanje, izazovi i preporuke za unapređenje, u kojoj smo, između ostalog, kao jednu od preporuka za brži razvoj solara naveli olakšanje administrativnih procedura.

Ovo je u suprotnom smeru od onoga što smo preporučili, i može značajno da demotiviše institucije širom zemlje da ulažu u solar. 

U poslednje četiri godine od uvođenja institucije „kupac-proizvođač” odnosno „prozjumer”, desilo se već nekoliko promena pravila koja su uticala na isplativost investicije, kako za pravna lica, tako i za fizička – najmanje tri veće promene i nekoliko manjih, uključujući i promene Zakona o planiranju i izgradnji, različite Pravilnike, pa i Zakon o PDV-u.

Neke od ovih promena jesu bile pozitivne po razvoj solara u Srbiji, i uopšte, promena ne mora nužno da bude loša.

Uostalom, kada se uvede nešto novo, kao što je 2021/22. bila institucija kupca-proizvođača, prvi period je uvek period „dečijih bolesti”. Proba se nešto novo, uvide se početne greške, menja se, popravlja. 

Međutim, česta promena legislative nosi sopstvene probleme. Izgradnja solarne elektrane je projekat koji zahteva procenjivanje, planiranje, investiciju, period izvođenja… Samim tim, nisu samo novi nameti ti koji demotivišu, već i nesigurnost koja nastaje usled čestih izmena relevantnih propisa.

Mi bismo u teoriji mogli da se pohvalimo rastom broja kupaca-proizvođača, kojih danas ima preko 6000 u Srbiji, što među domaćinstvima, što među institucijama, a ukupni kapacitet izgrađenog „krovnog solara” dostigao je 133 megavata.

Ali kada uporedimo sa potencijalom – u pitanju je samo 0,16% ukupnog broja brojila u Srbiji. Grubo rečeno, svaki petstoti objekat ima solarnu elektranu na krovu. U pitanju je daleko manji udeo u odnosu npr. na Crnu Goru, koja ima daleko uspešnije projekte razvoja i podsticaja za solarnu energiju.

Interesovanje u Srbiji postoji, a ukoliko želi da pojača solarne kapacitete, Srbija mora više da radi na uspostavljanju boljeg okruženja.”