Foto: Aleksandra Rakonjac
Bilo je to leto 2019. godine. Sa grupom studenata biologije i ekologije, algološkinja Aleksandra Rakonjac sa Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci našla se na Vlasinskoj visoravni. Ovo je jedan od preko 450 lokaliteta koje je obišla u sklopu istraživanja algi u Srbiji za potrebe pisanja doktorske disertacije.
Ali – kako će se kasnije ispostaviti – vrlo poseban.
Iako je Rakonjac prvenstveno tragala za crvenim algama, na planinskom izvoru Sveti Nikola iznad Vlasinskog jezera pronašla je jednu mrku algu pod imenom Bodanella lauterborni.
U pitanju je jedna od najređih vrsta algi na svetu koja je u prirodi poslednji put zabeležena pre skoro pet decenija.
„To je zapravo onaj trenutak zbog kog ja nauku obožavam”, otkriva naša sagovornica, prisećajući se momenta kada je uzorak donela u laboratoriju. „Prava magija počinje pod mikroskopom. Satima sam ga posmatrala, satima proveravala ključeve za identifikaciju, jer mi je u početku bilo prosto neverovatno – kako niko do sada to nije našao, a evo je ovde ispred mene, Bodanella lauterborni.”
Godinu kasnije, opet na Vlasinskoj visoravni, istu algu je opet susrela na skrivenom planinskom izvoru na kojeg su je uputili meštani. Zbog brzine vode, uzorci nisu mogli da se prikupljaju tipičnim rekvizitima: ni pinceta ni nožić nisu radili posao, istraživači su algu Bodanella lauterborni strugali kovanicom sa drvenih korita koji se koriste za usmeravanje vode.
„Pronaći ove mrke alge, koje su primarno morske, u slatkim vodama Srbije – i to na mestima gde ih niko decenijama nije primetio – zaista je bilo nestvarno”, ističe Rakonjac.
Dok je literatura dugo tvrdila da Bodanella lauterborni naseljava isključivo dno velikih, dubokih alpskih jezera, ona se ovde ukazala na drvetu planinskih izvora.
„To je bio trenutak potpune neverice”, objašnjava ona.
Zašto je otkriće Bodanella lauterborni na Vlasinskoj visoravni toliko neočekivano?
Ovaj pronalazak je još značajniji kada se uporedi sa sudbinom ove alge u njenom „imenjaku” – Bodenskom jezeru. Tamo gde je nekada bila uobičajena, Bodanella lauterborni je danas praktično nestala i proglašena je lokalno izumrlom. Zagađenje, proces eutrofikacije i invazivne vrste promenili su sastav i stanište u dubinskim vodama Bodenskog jezera, čineći ih negostoljubivim za ovu retku vrstu.
Uprkos intenzivnom i uspešnom radu na ublažavanju problema, tokom poslednje pretrage tipičnog staništa ove alge – u periodu između 2017. i 2019. godine – ona nije bila pronađena.
S obzirom na manjak analiza, ne zna se sa sigurnošću da li je Bodanella lauterborni doživela isti tragični ishod i u tri alpska jezera u Austriji u kojima je u prošlosti takođe bila prisutna. Ipak, stručnjaci ukazuju na tu mogućnost zato što su izazovi za njen opstanak u Bodenskom jezeru maltene preslikani i na ove ekosisteme.
Dok je u srcu Evrope, u svojim nekadašnjim „džinovskim” staništima, ova alga poražena ljudskim uticajem na ekosisteme, na Vlasini je pronašla svoje tiho i neočekivano utočište.
„Ona je ekološki unikat”, ocenjuje Aleksandra Rakonjac. „Da bismo razumeli zašto je Bodanella lauterborni opstala baš ovde, Vlasinu moramo posmatrati kao izolovan planinski arhipelag koji je sačuvao uslove kakvi su nekada vladali u celom regionu.”
Na 1.400 metara nadmorske visine, ovi izvori su konstantno hladni, čisti i siromašni nutrijentima, što ovoj algi savršeno odgovara. „Ključnu ulogu igraju i okolna tresetišta koja decenijama filtriraju vodu, održavajući njen hemijski sastav stabilnim, dok je sama geološka podloga od kristalastih škriljaca identična onoj u Bodenskom jezeru.”
Kako dalje napominje Rakonjac, pretpostavlja se da su izvori u kojima je pronađena Bodanella lauterborni napajali prirodno jezero koje je na Vlasini postojalo tokom pleistocena. Zahvaljujući svom „refugijalnom” karakteru, visoravan je kroz milenijume klimatskih promena poslužila kao sigurna kuća za mnoge vrste.
A to je danas slučaj i sa algom Bodanella lauterborni.
dr Aleksandra Rakonjac, Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci
Svi lokaliteti sa novootkrivenom vrstom alge u Srbiji nalaze se unutar Predela izuzetnih odlika Vlasina, konkretno u režimu zaštite trećeg stepena.
„To podrazumeva proaktivnu zaštitu”, kaže Aleksandra Rakonjac. „U ovoj zoni se strogo zabranjuje sprovođenje radova koji bi mogli da ugroze kvalitet podzemnih voda, ali je sa druge strane dozvoljeno selektivno korišćenje prirodnog bogatstva i kontrolisane aktivnosti. S obzirom na ovu formalnu zaštitu, za zaštitu Bodanella lauterborni neophodni su specifični koraci, koje ili sprovodimo ili su nam u planu, na primer da se ova alga proglasi strogo zaštićenom na nacionalnom nivou i da se postave edukativne table o njenom prisustvu.”
Međutim, Vlasina nije bila jedino poprište velikih otkrića.
Zajedno sa kolegama sa Nacionalnog instituta za biologiju iz Ljubljane, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i Agronomskog fakulteta u Čačku, Aleksandra Rakonjac je potpisala nedavno objavljeni naučni rad u kojem je, pored Bodanella lauterborni, dokumentovala još jednu, do tada nepoznatu vrstu mrke alge u Srbiji – Heribaudiella fluviatilis, koja je otkrivena na Staroj planini, u Rakitskoj reci i Temštici.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za algološkinju, ova otkrića su važna lekcija o otpornosti prirode i neotkrivenom blagu koje kriju planinski izvori Srbije: „Ovo je bila potvrda da kod nas postoje neistražena područja koja zaslužuju našu potpunu pažnju i zaštitu.”
Na kraju, Rakonjac podseća na širi značaj ovih organizama: „Alge se nezasluženo doživljavaju kao zelena skrama, a one su zapravo pluća naših voda i osnova lanca ishrane. Trebalo bi im posvetiti više pažnje, jer bez poznavanja algi, mi ne možemo suštinski znati koliko nam je voda čista niti kako da je sačuvamo za budućnost.”
