Domaćinstva sa solarnim elektranama u Sloveniji uskoro će moći da podele višak struje sa svojom porodicom, prijateljima ili komšijama, ali i svim drugim potrošačima širom zemlje, saopštio je tamošnji operator prenosnog sistema ELES.
Ovo je rezultat nove šeme za deljenje električne energije u Sloveniji. Potez je osmišljen kako bi se pomoglo potrošačima da smanje račune dok se istovremeno bolje koristi višak obnovljive energije koju proizvode domaćinstva i mali proizvođači.
Već tokom juna, zainteresovani korisnici moći će da se prijave za učešće u ovom sistemu na portalu Moj Elektro, dok će u julu deljenje energije zaživeti i u praksi.
Do sada se svaki višak struje iz solara, koji domaćinstva kupaca-proizvođača u Sloveniji ne bi potrošila, vraćao u mrežu.
Međutim, prema novim pravilima, ti viškovi će moći direktno da se dodele drugim potrošačima, koji uopšte ne moraju da žive u istom gradu, pa čak ni regionu. To praktično znači da roditelji iz Maribora
mogu da ustupe električnu energiju iz solarnih panela, koju ne potroše, deci koja studiraju u Ljubljani, umanjujući račune u studentskom stanu.
„Svako može da učestvuje kao primalac, izuzev velikih kompanija i preduzeća gde bi deljenje električne energije predstavljalo ekonomsku aktivnost”, navodi ELES.
Vlasnicima solarnih elektrana, uključenim u godišnji sistem neto merenja, biće dozvoljeno da učestvuju samo kao isporučioci, ali ne i kao primaoci električne energije.
Kako će deljenje struje u Sloveniji zapravo raditi?
Sistem će funkcionisati u obračunskim intervalima od 15 minuta. Kupci-proizvođači moći će da se dogovore o deljenju struje sa jednim ili više potrošača, kao i da za svakog od njih preciziraju koliki udeo viška električne energije dobijaju tokom svakog 15-minutnog intervala.
Nakon dogovora isporučioca i primaoca energije, neophodna je registracija na portalu Moj Elektro. Taj proces je u rukama isporučioca ili organizatora deljenja, odnosno trećeg lica koje su za taj posao autorizovale obe strane.
Podeljena struja neće fizički putovati kroz mrežu. Umesto toga, prenos će se voditi administrativno i odraziće se isključivo na računu za struju primaoca.
Na ovaj način, primaoci će moći da smanje troškove električne energije potrošene tokom onih 15-minutnih perioda kada elektrana davaoca isporučuje višak energije u mrežu.
Na računima za struju, deljenje energije uticaće isključivo na smanjenje stavke za samu utrošenu električnu energiju, dok se stavka mrežarine neće menjati.
Ako primalac pak ne iskoristi svu podeljenu struju tokom određenog intervala od 15 minuta, neiskorišćena energija ide njegovom snabdevaču.
Osim toga, kupcima-proizvođačima omogućeno je i da prodaju struju po unapred dogovorenoj ceni, a na osnovu ugovora sa jednim ili više različitih kupaca. Cena će u potpunosti zavisiti od dogovora uključenih strana.
Deljenje električne energije u Sloveniji uvedeno je izmenama zakona koje su usvojene u junu prošle godine.
Kao zemlja sa nešto više od dva miliona stanovnika, Slovenija danas broji preko 50 hiljada kupaca-proizvođača sa ukupnom snagom većom od 500 megavata. Posebno izražen solarni „bum” desio se krajem 2023. godine, kada su građani masovno hvatali rok pre ukidanja tradicionalnog sistema neto merenja, koji je bio znatno povoljniji za vlasnike elektrana.
Pored novih pravila za deljenje energije, Slovenija nastavlja da aktivno podstiče prelazak na obnovljive izvore kroz finansijske podsticaje. Tako je trenutno u toku javni poziv vredan 30 miliona evra koji je pokrenuo tamošnji operator tržišta električne energije Borzen, prenose mediji.
Ova sredstva su namenjena pravnim licima, zadrugama, preduzetnicima i lokalnim samoupravama, a pokrivaju instalaciju solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju, kapaciteta do jednog megavata, ali i baterijskih sistema za skladištenje energije
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
U međuvremenu, Srbija je donela u martu pravila koja, prema oceni stručnjaka, mogu značajno da demotivišu ulaganja: Elektrodistribucija Srbije je privremeno obustavila izgradnju elektrana snage između 10,8 i 50 kilovata, koje su najpopularniji izbor za firme, škole i institucije.
Razlog je novi pravilnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji ukida pojednostavljenu proceduru, pa ove manje elektrane sada moraju da prolaze kroz iste, komplikovane administrativne procese kao i veliki projekti, što investiciju poskupljuje za 1.500 do 2.000 evra.
Prema oceni dr Jelene Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, česte izmene propisa stvaraju pravnu i finansijsku nesigurnost koja direktno koči domaći solarni potencijal. Sa oko 8.200 kupaca-proizvođača i ukupno 140 megavata snage, kupci-proizvođači u Srbiji i dalje čine manje od 0,3% ukupnog broja brojila u zemlji – što znači da, grubo rečeno, tek svaki petstoti objekat ima solarne panele.
