Sa 42 tropske noći godišnje, Beograd je „crvena tačka” na mapi Evrope. Zašto su tropske noći danas toliko češća nego nekada?

FOTO: Maria Ivanova / Unsplash

Ovogodišnji izveštaj „Stanje evropske klime” (State of the European Climate) doneo je mnogo zanimljivih podataka o različitim klimatskim uticajima, izraženih različitim klimatskim indikatorima.

Jedan od njih je termalni stres, koji se, između ostalog, može izraziti kroz indikator tropskih noći, odnosno noći u toku kojih temperatura vazduha ne pada ispod 20 °C, što otežava spavanje i odmor, narušava naš svakodnevni komfor, pa i zdravlje.

Evo kako izgleda mapa Evrope koja je objavljena uz izveštaj, a koja pokazuje porast broja tropskih noći u toku 2025. godine, u odnosu na normalu 1991-2020. godine.

Kako pokazuje izveštaj, i ova mapa, veći deo Evrope je prošle godine zabeležio skoro prosečan broj tropskih noći tokom 2025. godine, ali je južna Evropa jedan očigledan izuzetak. 

Delovi južne Evrope, posebno Iberijsko poluostrvo i priobalna područja oko Sredozemnog mora, zabeležili su do 30 tropskih noći više od proseka, a u nekim lokalizovanim područjima i do 40 više. 

Region Balkanskog poluostrva ne odskače u toj meri, ali i tu se nalaze neki kurioziteti… A među njima je, nažalost, i region južnog Panonskog basena kojem pripada Vojvodina.

Rastući termički stres u Vojvodini jedan je od najizraženijih signala klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi. Nekoliko međusobno pojačavajućih geografskih i klimatskih faktora dovodi do toga da se ovajregion brže zagreva i doživljava intenzivniji toplotni stres nego većina ostalih delova Balkana.

A na samom južnom delu ovog vrućeg prostora nalazi se – Beograd, najveća urbana aglomeracija južnog dela Panonskog basena. 

Beograd se dakle već nalazi u regionu koji ima natprosečne temperaturne promene izazvane klimatskim promenama.

Ali kako pokazuje ova mapa, Beograd je u ovom regionu jedan izdvojeni „kvadrat”, za celu nijansu tamniji od ostatka područja. Na skali indikatora broja tropskih noći, to znači da je Beograd 2025. bio za najmanje 10 tropskih noći vreliji od ostatka ionako vrućeg regiona  – on je jedna vrlo jasno uobličena crvena tačka.

Izveštaj „Stanje evropske klime” pokazuje da je na ovom prostoru bio porast broja tropskih noći tokom 2025. godine, ali 2025. nije bila jedan izolovani ekstrem – u pitanju je zapravo nova normala za Beograd.

Naime, u poslednjih 10 godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropske noći u toku godine. To je nešto manje od polovine svih letnjih noći.

Poređenja radi, prosek za period od 1961. do 1990. godine bio je samo 7,3 tropske noći po godini u Beogradu. Poslednji put da je Beograd doživeo ovako mali – a nekada prosečni – broj tropskih noći bilo je davne 1997. godine.

Iako je potrebno sprovesti posebno naučno istraživanje kako bi se potvrdio uzrok ovolike promene, s pravom možemo pretpostaviti jednog „osumnjičenog“: efekat urbanog ostrva toplote, koji u Beogradu poprima značajne razmere. Ovaj efekat pojačava temperaturni stres izazvan klimatskim promenama.

Zapravo, urbanizacija i klimatske promene idu ruku pod ruku kada je u pitanju porast tropskih noći.

Pametnim urbanizmom protiv vrućina

S obzirom na to da urbanizaciju prihvatamo kao neizbežan proces, s razlogom se nameće pitanje: kakav model urbanizacije je najmanje štetan kada je u pitanju porast temperature i termičkog stresa?

Ovo je veoma složeno pitanje na koje nauka još uvek nije dala celovit i nedvosmislen odgovor. Postoje mnoga ambivalentna stanovišta koja se razlikuju u odnosu na razmeru posmatranog sistema (država, region ili grad), ili fokus problema (ublažavanje ili adaptacija na klimatske promene).

Istina je da je svaki grad poseban slučaj, sa osobitostima nastanka i ključnim faktorima koji su ga oblikovali – uključujući morfologiju, klimu, hidrologiju, politiku, ekonomiju, energetiku…

Zato se i pristupi moraju razlikovati, pa će se i klimatski najprihvatljiviji model urbanizacije grada razlikovati od slučaja do slučaja. 

Na primer, gusto izgrađeno centralno gradsko jezgro pojačava efekat urbanog ostrva toplote u Beogradu, ali takav isti model urbane forme – uske ulice, zbijena i intenzivna izgradnja, beli reflektivni materijali – u Marakešu u Maroku omogućavaju senku tokom dužeg dela dana, pa je samim baš to najprihvatljivije rešenje. 

Naš klimatski pojas, tj. umereno kontinentalna klima, omogućava rast „urbanog” drveća sa velikim krošnjama, stoga je način kako se omogućava senka bitno razlikuje od, na primer, Maroka ili Bliskog istoka. 

Ipak, ono što već sada možemo izdvojiti kao naučno i praktično proverenu činjenicu jeste princip da od svojstva zemljišnog pokrivača i namene zemljišta zavisi koliko će se termički stres pojačati ili ublažiti. Svojstvo zemljišnog pokrivača i namena zemljišta objedinjeni su pod kompozitnim parametrom land use-land cover, skraćeno LULC.

Zahvaljujući različitim podacima vezanim za temperaturu zemljišne podloge i namenu zemljišta, koje dobijamo tehnologijom satelitskog daljinskog posmatranja kao što su evropski Sentinel i Landsat program iz SAD, znamo da pojedini obrasci urbanizacije više doprinose temperaturnom stresu od drugih.

Industrijska i „braunfild“ (brownfield) područja, gusti saobraćajni koridori i čvorišta, kao i gusto izgrađeni stambeno-poslovni kompleksi bez adekvatnog zelenila su prvi na listi nepoželjnih obrazaca urbanizacije.

S druge strane, zelena infrastruktura, posebno njeni najveći elementi kao što su šume-parkovi i vlažna staništa su prvi na listi poželjnih elemenata.

Beograd: Urbanistički lek za urbanističko oboljenje

Analiza mape toplotnog ostrva Beograda pokazala je da veliki volumeni zelenila kao što su Košutnjak, Zvezdarska šuma, park Ušće i ozelenjena rečna priobalja imaju najpovoljniji efekat pri rashlađivanju grada, i jedini su adekvatan planerski odgovor u uslovima intenzivne urbanizacije.

Stambena naselja koja se nalaze uz ovakvo zelenilo imaju u proseku 10 do 20 tropskih noći manje na godišnjem nivou, a zeleni pojas uz rečno priobalje omogućava da se rashlađeni vazduh iznad reka probije i do izgrađenih područja.

Prirodni zemljišni pokrivač ne ostaje samo karakteristika parkova, šuma i vlažnih staništa, već sastavni deo stambenih gradskih blokova. 

Planska regulativa pojedinih evropskih zemalja poput Švajcarske, Velike Britanije i Holandije već je ograničila kopanje podzemnih etaža i zastiranje prirodnog zemljišnog pokrivača zarad parking prostora i drugih namena koje prate stanovanje.

Pre bilo kakvog projektovanja, vrše se ispitivanja postojećeg stanja biodiverziteta, geoloških i hidroloških karakteristika kako bi se one uzele u obzir i uključile u proces projektovanja. Konačni dizajn bi trebalo da bude odgovoran prema zatečenoj prirodi, i po mogućstvu da je unapredi za dobrobit stanovnika i lokalne flore i faune.

Jedino je takvim pristupima moguće umanjiti efekat urbanog ostrva toplote i smanjiti broj nesnosno vrelih noći u Beogradu.

Pošto je zagrevanje gradova posledica i urbanizacije i klimatskih promena, to znači da će ovaj problem nastaviti da raste u budućnosti – čak i ukoliko bismo sutra zaustavili svu dalju gradnju koja pospešuje zagrevanje.

Ovu priču moramo, drugim rečima, ne samo da zaustavimo, već i da preokrenemo, ako želimo iole komforan i prijatan Beograd.