Širom zapadne Evrope hara žestoki, dugotrajni toplotni talas.
U Francuskoj, koja je samo jedna od pogođenih zemalja, smrtonosne vrućine vrhunac su dostigle sredinom ove nedelje. U utorak i sredu, 23. i 24. juna, zemlja je doživela najtoplije dane otkako su davne 1947. godine počela merenja.
Prema preliminarnim podacima koje je objavila francuska meteorološka agencija Meteo-France, nacionalni toplotni indikator tokom oba dana dostigao je 29,9 °C. Ovo je više od prethodnih rekorda zabeleženih 25. jula 2019. i 5. avgusta 2003. godine (29,4 °C).
To na prvi pogled možda ne deluje preterano visoko, ali vrag se krije u detaljima: ovaj toplotni indikator predstavlja prosek dnevnih i noćnih temperatura na ukupno 30 referentnih stanica širom zemlje, kako bi se osigurao reprezentativni uzorak.
Drugim rečima, ova brojka ilustruje maksimalnu dnevnu temperaturu od 40,3 °C u Parizu, ali i minimalnu od čak 25,4 °C (24. jun), i tako za još 29 glavnih mernih mesta poput Nice, Marseja, Strazbura i Tuluza.
Šira mreža meteoroloških stanica u Francuskoj pokriva preko 140 lokaliteta, a u utorak i sredu, 23. i 24. juna, na gotovo svakoj četvrtoj merile su se temperature preko 40 °C.
Tokom oba dana, najviše se usijao Kazo, malo mesto na jugozapadu Francuske nedaleko od Atlantskog okeana, dostigavši 43,5 i 43,6 °C. Ali ekstremne temperature nisu poštedele ni druge poznatije francuske gradove…
Čuvena vinska prestonica Bordo prve udare pretrpela je u utorak sa 42,5 °C da bi u sredu temperatura blago pala na 41,8 °C, dok je velika luka Nant na reci Loari oba dana beležila preko 42 stepena.
Kako se ozbiljniji nalet vrućina pomerao ka unutrašnjosti i severu zemlje, istorijski grad Orlean se u sredu „pržio” na 40,8 °C, dok je u samom srcu Pariza tog dana izmereno pomenutih 40,6 °C.
Na uzavrelom jugu zemlje, vazduhoplovni centar Tuluz i popularna turistička destinacija Karkason takođe su se borili sa vrućinama, pa su u sredu stanovnici na svojim aplikacijama čitali temperature od 40,1 °C, odnosno tačno 40 °C.
Tropske noći širom zemlje
Dodatni, potencijalno opasniji problem jeste to što ni noći ne donose osveženje pa organizam ne može da se odmori: između ponedeljka i utorka, 22. na 23. jun, zabeležena je najtoplija noć u Francuskoj sa prosečnom minimalnom temperaturom od čak 21,6 °C, kada na mnogim stanicama temperature nisu padale ispod 20 °C.
Ovaj fenomen, nama poznat kao tropska noć, ponovio se širom zemlje i u narednim danima, uz brojne oborene apsolutne rekorde za najvišu minimalnu temperaturu.
Tako je i noć između utorka 23. i srede 24. juna ponovo bila ekstremno topla, sa minimalnim temperaturama preko 28 °C zabeleženim u regionu Vande i preko 25 °C u Parizu.
Kada se drastično pređe prag od 20 stepeni i temperature dostignu 24/25 °C, reč tropska više, po svemu sudeći, nije dovoljna. Kako je pisala francuska meteorološka agencija, tada su u pitanju ekvatorijalne ili „toridne” noći.
Neprekidni toplotni stres iscrpljuje telo, remeti san i drastično povećava rizik od kardiovaskularnih problema i smrtnih slučajeva. U gradovima, pored samih klimatskih promena, temperature podiže i efekat urbanog toplotnog ostrva, odnosno pojava da su, usled urbanizacije, gradska područja toplija od svog ruralnog okruženja.
„U procesu spoznaje smo da smo postali topla zemlja”: Fiktivna prognoza za sredinu veka u Francuskoj se obistinjuje već danas
Ovako neizdrživo visoke temperature imale su dalekosežne posledice po svakodnevni život Francuza: poznate turističke atrakcije poput Ajfelovog tornja i Luvra skratile su radno vreme, a zbog zagrejanih reka smanjena je proizvodnja u nuklearnim elektranama.
Zbog prenapregnute elektromreže, lokalno su se beležile čak i nestašice struje sa više desetina hiljada korisnika u mraku. Kako se ističe, francuska energetska infrastruktura jednostavno nije projektovana za sve duže, učestalije i žešće talase vrućine.
Za ekstremne vrućine nije projektovana ni većina zgrada, pa je u jeku toplotnog talasa u Francuskoj eksplodirala prodaja ventilatora i klima uređaja.
„U procesu smo spoznaje da smo postali topla zemlja”, izjavio je ministar rada Žan-Pjer Farandu na francuskom radiju, ističući da će društvo tome morati da se prilagodi.
Ekstremne temperature nažalost prate i ljudske žrtve. Najmanje 48 osoba se utopilo pokušavajući da se rashladi, dok je dvoje male dece preminulo od toplotnog udara u automobilu.
Kako pokazuju podaci Meteo-France, ovo je 52. toplotni talas u zemlji od 1947. godine, a čak dve trećine ovih zabeleženih naleta vrućina desilo se u 21. veku. Francuska agencija upozorava da su rani letnji toplotni talasi možda nesvakidašnji, ali i sve verovatniji u klimi koja se menja.
A koliki je kuriozitet u pitanju potvrđuje i to što su aktuelne temperature – ostvarenje fiktivne prognoze za 2050. godinu, četvrt veka ranije.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Godine 2014, prezenterka vremenske prognoze Evelin Delija sa francuskog kanala TF1 udružila se sa Svetskom meteorološkom organizacijom kako bi kreirala seriju imaginarnih izveštaja o vremenu, zamišljajući kako će prognoza izgledati u leto 2050. godine.
Iako su ovi izveštaji tada možda delovali nerealno, sam osvit leta ove godine Francuskoj je doneo još vrelije vreme u odnosu na tadašnja zamišljena predviđanja.
U junu 2026, mere se znatno više temperature nego što su prognoze najavljivale za sredinu avgusta 2050. godine, kada je Francuska tipično još užarenija, pokazuju viralne objave koje se šire društvenim mrežama.
Ovo rasvetljava koliko se globalno zagrevanje ubrzalo, ostavljajući gorak ukus u ustima i ključno pitanje: „ako je već sada ovako vrelo, kako će biti kroz dve-tri decenije ako se borba protiv klimatskih promena ne ubrza?”
