Dok jugom Francuske opet vladaju jake vrućine, na površinu isplivava sve više detalja i sumorne statistike o brutalnom, dugotrajnom toplotnom talasu koji je harao zemljom u junu.
Tokom skorašnjeg perioda znatno povišenih temperatura, između 17. juna i 2. jula, zabeleženo je najmanje 5.764 viškova smrti od svih uzroka, saopštila je ove nedelje nacionalna Agencija za javno zdravlje.
Drugim rečima, preminule su 21.674 osobe, dok se u posmatranom periodu tipično očekuje 15.910 smrtnih slučajeva. U pitanju je porast smrtnosti od 36%.
Ljudi stariji od 75 godina čine dve trećine ovih preliminarnih procena, sa najmanje 3.719 dodatnih smrti među starijom populacijom čije zdravlje visoke temperature ozbiljno narušavaju.
„Starije osobe su posebno ranjive na vrućine”, ističe dr Aleksandar Stevanović, specijalista socijalne medicine sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, „jer sa godinama termoregulacija postaje manje efikasna, osećaj žeđi može biti oslabljen, a hronične bolesti srca, krvnih sudova i bubrega dodatno smanjuju sposobnost organizma da se prilagodi toploti.”
Ipak, neviđena stopa prekomerne smrtnosti primećena je u svim starosnim grupama od 15 godina i više, sa značajnim porastom smrtnih ishoda kod starijih od 45 godina. Tokom ove epizode ekstremne vrućine, broj smrtnih slučajeva povećao se u svim okruženjima – u bolnicama, privatnim kućama i domovima za stare.
Kako se navodi, preko polovine prekomerne smrtnosti, konkretno 56%, desilo se između 25. i 27. juna. Vrhunac prekomerne smrtnosti osmotren je neposredno pre i tokom najtoplijih dana u francuskoj istoriji merenja.
Iako viškovi smrti još nisu direktno povezani sa vrućinama, primećuje se da su najveće stope smrtnosti od svih uzroka pretrpela područja koja su bila najizloženija visokim temperaturama. S druge strane, mortalitet nije povećan na Korzici, kao i u Oksitaniji i regionu Provansa-Alpi-Azurna obala – odnosno u područjima gde toplota nije bila toliko žestoka kao u ostatku Francuske.
Konačna procena konsolidovanog viška mortaliteta tokom celog leta, uz detaljni opis po toplotnim talasima, biće predstavljena u letnjem izveštaju, najavljeno je.
Poređenje sa toplotnim talasom iz 2003: Ranije i vrelije od istorijskih vrućina
Zahvativši 92 departmana u kojima živi 98,5% stanovništva Francuske, toplotni talas se odrazio na gotovo sve Francuze u doba godine kada većina i dalje ide u škole i posao je u punom jeku.
Prema prekomernom mortalitetu, junski toplotni talas nije dostigao rekordne nivoe zabeležene u toku istorijskih vrućina iz avgusta 2003, sa skoro 15 hiljada viškova smrti.
Bez obzira na to, ove vrućine izdvajaju se i po svom izrazito ranom javljanju u toku godine, kao i po trajanju. Povrh toga, jačina junskog toplotnog talasa bila je još veća od ovog koji se dogodio pre više od dve decenije.
Na preko 40% teritorije, tokom nedavnog naleta vrućina, merile su se temperature preko 40 °C najmanje jednom. Kako pokazuju zvanična merenja, u junu 2026. bilo je značajno vrelije nego u avgustu 2003. u Bordou, Konjaku i Strazburu, gde su prvi put od 1945. temperature prešle 40. podeljak na Celzijusovoj skali.
Ali čak i temperature dramatično ispod 40 °C odražavaju se negativno na zdravlje, posebno pri celodnevnom boravku na žegi.
„Telo pokušava da se rashladi širenjem krvnih sudova kože i znojenjem”, objašnjava dr Aleksandar Stevanović, „ali to povećava opterećenje srca i dovodi do gubitka tečnosti i soli. Nemogućnost rashlađivanja i neadekvatan unos tečnosti mogu dovesti do dehidratacije, pada krvnog pritiska, vrtoglavice, slabosti, grčeva, pa i poremećaja srčanog ritma. U ekstremnim slučajevima, možemo govoriti o riziku od toplotne iscrpljenosti, toplotnom ili moždanom udaru.”
U posebnom biltenu sa upozoravajućim bilansima, iz Francuske agencije za javno zdravlje ističu da je neophodno jačanje prevencije pre nego što toplota dostigne krizne nivoe.
„Ove posledice ukazuju na važnost primene preventivnih mera i zaštite kako bi se smanjio uticaj vrućina na stanovništvo – pre nego što zdravstveni uticaji uopšte postanu vidljivi”, poručuju iz ove agencije.
Podaci o smrtnosti u Francuskoj izračunati su pomoću statističkog modela iz projekta EuroMOMO, tako što se zabeleženi dnevni brojevi smrtnih slučajeva porede sa očekivanim brojkama.
Isti model nedavno je pokazao preko 10.500 viškova smrti u Evropskoj uniji, od 22. do 28. juna, kada je toplotni talas dostigao vrhunac širom zapadne Evrope. Iako i ovi podaci – baš kao i statistika iz Francuske – oslikavaju podatke o svim uzrocima smrtnosti, ne samo od vrućina, stručnjaci kažu da ne postoje drugi bitni faktori kao što je kovid koji bi doveli do povećanja mortaliteta na 10.650 viškova smrti u analiziranoj nedelji.
Naučnici okupljeni u grupi Svetska vremenska atribucija naglašavaju da bi toplotni talas širom zapadne Evrope proteklog meseca bio praktično nemoguć bez antropogenih klimatskih promena, posebno u junu koji istorijski nije najtopliji mesec na starom kontinentu.
Ipak, u toplijoj klimi, ovakvi naleti vrućina su učestaliji, jači i duži, a samim tim i opasniji. Uz to, sve je verovatnije i merenje izrazito visokih temperatura u doba godine kada se one tipično ne očekuju.
