Foto: Mark Voorendt / Wikimedia Commons
Rekordno nizak vodostaj Dunava uzrokovao je i rekordno nisku proizvodnju na Đerdapu, navodi EPS.
Ali nije u pitanju samo Đerdap. Kako pokazuju podaci zvanične evropske mreže ENTSO-E, gde se dostavljaju satni podaci o proizvodnji iz različitih vrsta izvora, proizvodnja iz protočnih hidroelektrana u Srbiji je na višegodišnjem minimumu.
Važno je napomenuti šta ENTSO-E tačno podrazumeva pod „protočnim hidroelektranama”. Po ovoj kategorizaciji, tu spadaju sve elektrane koje, naspram akumulacionim i reverzibilnim, ne regulišu proticaj i proizvodnju na dugoročnom nivou.
Samim tim, u ove brojke se, pored Đerdapa 2, koji je „tipična” protočna hidroelektrana, ubrajaju i Vrla 2, 3 i 4, hidroelektrana Bistrica, ali i Đerdap 1 – koji iako ima branu, ipak umnogome zavisi od vodostaja Dunava. Ova „osetljivost” na vodostaj je sada vrlo očigledna, kada Đerdap 1 proizvodi trećinu svoje prosečne proizvodnje.
Ali nisu osetljive samo protočne hidroelektrane. Ukupna proizvodnja struje u Srbiji je trenutno takođe na višegodišnjem minimumu.
Jedan od razloga zašto drugi izvori, kao što je ugalj, ne mogu da nadomeste nedostatke iz hidroenergije je opet voda – termoelektrane kao što je Kostolac takođe rade smanjenim kapacitetima, zato što i njima nedostaje vode koja je neophodna za hlađenje.
Prethodnih dana, imali smo donekle i sreće, zato što potrošnja nije bila na letnjem maksimumu – nešto svežije vreme smanjilo je potrebe za hlađenjem, koje poslednjih godina čini letnju potrošnju „drugim godišnjim pikom”, uz potrošnju zimi. U narednim danima, novi toplotni talas izazvaće i rast potrošnje, koji će morati da se pokrije.
Ali ovaj period je istovremeno pokazao i vrednost hidrokapaciteta koji mogu da „čuvaju” vodu upravo za ovakve prilike – a to su akumulacione i reverzibilne hidroelektrane, na čelu sa RHE Bajina Bašta, kapaciteta 614 megavata.
Naime, dok protočne hidroelektrane muče muku sa niskim vodostajima, ove elektrane (Bajina Bašta, ali i manje akumulacione kao što su Kokin Brod i Uvac) rade punom parom, i u velikoj meri nadomešćuju gubitke koje beleži pre svega Đerdap.
To je jedna od važnih prednosti i buduće reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da se završi i pusti u rad 2032. godine. Ovakvi kapaciteti, koji balansiraju proizvodnju (i potrošnju) kako na dnevnom, tako i na sezonskom nivou, važan su element buduće stabilnosti našeg elektroenergetskog sistema.
A ta „buduća stabilnost” je vrlo nezgodna kategorija. Naime, o aktuelnim uslovima govorimo kao o „ekstremnim”, međutim, jednako ekstremne uslove, sa rekordno niskim vodostajima i posledično niskom proizvodnjom struje, već smo videli pre samo četiri godine, tokom ekstremne suše u Evropi 2022. godine.
Ako se neki događaj ponovi posle samo četiri godine, da li je on zaista ekstreman? Ili je deo nove normale?
Klimatske promene, drugim rečima, od ekstrema prave svakodnevicu. A ako je ovo nagoveštaj buduće svakodnevice, to samo ukazuje na to koliko je neophodno prilagođavanje na nove uslove – uključujući i u sektoru energetike.
