Klimatske promene stavljaju biljke i životinje pred izazov od životnog značaja: šta mogu da urade dok njihova staništa postaju sve toplija i toplija?
Dve su taktike za opstanak: životinje i biljke mogu da se prilagode izmenjenim uslovima ili da se presele na mesto gde im klima više odgovara. Ukoliko u tome ne uspeju, treći scenario je znatno potresniji – rizik od izumiranja.
Kada je reč o leptirima iz nemačkih Alpa, oni – po svemu sudeći – biraju ovu drugu opciju, pretežno migrirajući na više nadmorske visine. Ovo pokazuju rezultati nove studije dr Esmi Eš-Džepson sa Katedre za ekologiju globalnih promena na Univerzitetu Julijus-Maksimilijan u Vircburgu.
Kako leptiri podnose toplotu?
Leptiri su ektotermni insekti što znači da njihova telesna temperatura zavisi od toplote iz spoljašnje sredine. Drugim rečima, oni su posebno osetljivi na temperature njihovog okruženja.
S tim na umu, istraživačica Esmi Eš-Džepson želela je da sazna koliko su različite vrste leptira zapravo prilagodljive i koliko toplote mogu da podnesu.
Da bi to uradila, u avgustu prošle godine zaputila se u nemačke Alpe, konkretno u nacionalni park Berhtesgaden u južnoj Bavariji. Na nadmorskoj visini između 820 i 1.825 metara, mapirala je devet sličnih lokacija – kako se navodi u samoj studiji, bile su to otvorene livade sa velikim bogatstvom cveća uporedive površine koje se tokom leta koriste za ispašu stoke.
Na ovim lokacijama, Eš-Džepson je ispitivala ukupno 568 leptira od 36 različitih vrsta. Zanimala je njihova telesna temperatura, kao i fizičke karakteristike kao što su veličina i boja. Naposletku, uporedila je svoja zapažanja sa promenama u visinskim rasponima leptira tokom poslednje decenije.
„Kod leptira koje sam proučavala pronašla sam malo dokaza da se njihova termoregulacija ili njihova tolerancija na toplotu prilagodila promenjenim klimatskim uslovima”, napomenula je autorka studije.
Zapravo, odgovor na zagrevanje njihovih staništa bio je drugačiji: vrste koje su manje sposobne da regulišu telesnu temperaturu su posebno izraženo pomerile svoj areal ka višim i hladnijim nadmorskim visinama.
Nalazi ukazuju na to da leptiri reaguju na klimatske promene prvenstveno promenom svoje distribucije, a ne adaptacijom na toplije stanište. Ali uz jednu bitnu ogradu: porast temperature ne ugrožava sve leptire podjednako, što se direktno odražava na to koje će fizičke osobine dominirati u kom staništu.
Veliki, svetliji leptiri imaju prednost
Glavne tačke razlikovanja leptira u ovom kontekstu su veličina i boja – u povlašćenom položaju su veliki, svetli leptiri.
Velike vrste, naime, lakše izbegavaju pregrevanje nego manje. Takođe, iako tamni insekti u određenoj meri bolje regulišu temperaturu, generalno se brže pregrevaju od svojih svetlijih srodnika.
Ovo se odražava i na sastav zajednica leptira na različitim nadmorskim visinama: dok se u nižim, toplijim predelima češće javljaju velike, svetlije vrste, u višim, hladnijim područjima male, tamne vrste postaju sve prisutnije.
Esmi Eš-Džepson je upravo ovo izdvojila kao jedan od najvažnijih zaključaka:
„Ne menjaju se nužno same pojedinačne vrste kao odgovor na lokalnu klimu. Umesto toga, menja se to koje vrste nastanjuju određeno područje.”
Posledično, klimatske promene bi sve više mogle menjati sastav zajednica leptira u Alpima, pri čemu bi neke vrste – koje su pod većim pritiskom – u potrazi za odgovarajućom klimom mogle da odlaze u sve više i više krajeve.
Međutim, kada leptiri na porast temperature na svom staništu odgovaraju selidbom, moraju biti u mogućnosti da dosegnu nove visine. Zato, naglašava istraživačica, u očuvanju prirode ne bi trebalo da se fokusiramo isključivo na održavanje populacija na mestima gde se trenutno javljaju.
„Podjednako je važno povezati staništa na načine koji omogućavaju vrstama da reaguju na promene i kreću se kroz pejzaž.”
U identifikaciji vrsta koje će najjače reagovati na promene klimi mogao bi da pomogne njihov termoregulatorni kapacitet. Vrste sa malom sposobnošću da regulišu telesnu temperaturu verovatno će, sa budućim klimatskim promenama, biti primorane da promene svoj areal.
A da li su drugi insekti pogođeni na sličan način kao leptiri? Dok Eš-Džepson najavljuje istraživanja na tu temu, neke ranije studije potvrdile su i da drugi insekti poput strižibuba, bumbara i moljaca odlaze na više nadmorske visine, tragajući za odgovarajućim staništem u novoj klimi.
Sličan trend migracije primeti se i među drvećem. S druge strane, neke vrste životinja – od ptica do vodozemaca – menjaju veličinu svog tela kako bi se prilagodile globalnom zagrevanju.
