FOTO: Grupa aktivista na samitu u Jerevanu, IISD/ENB - Mike Muzurakis
U Jerevanu u Jermeniji završava se 17. po redu samit Konvencije za biološki diverzitet Ujedinjenih nacija (CBD), od 16. do 30. oktobra.
U pitanju je prvi samit na kojem je trebalo da se napravi presek stanja – četiri godine nakon usvajanja ključnog Globalnog okvira za biodiverzitet Montreal-Kunming, usvojenog tokom 15. samita 2022. godine.
Ako su ovi događaji uporedivi sa klimatskim samitima, s time što se održavaju svake druge godine umesto na godišnjoj bazi, Globalni okvir za biodiverzitet Montreal-Kunming je „Pariski sporazum za biodiverzitet”.
U ovom dokumentu su, naime, usvojeni konkretne tačke za ostvarenje cilja – zaštite 30% svetskog kopna i 30% svetskih okeana do 2030. godine.
Međutim, pre početka samita u Jerevanu, objavljen je izveštaj UN u kojem je navedeno da ovaj cilj ovim tempom neće biti ispunjen: kaska čak 22 od 23 cilja navedenih u Okviru Montreal-Kunming.
Jedan od tih ciljeva je broj 18: smanjenje „štetnih subvencija”, što je bila i jedna od glavnih tema ovogodišnjeg samita u Jerevanu.
Šta su štetne subvencije? Istraživanja su pokazala da problem svetskog biodiverziteta nije samo prikupljanje sredstava za njegovu zaštitu, već i u tome što se ogromna količina novca posredno izdvaja za njegovo narušavanje.
Naime, procenjuje se da države sveta godišnje izdvajaju preko 2 hiljade milijardi dolara na subvencije koje štete biodiverzitetu – uključujući tu i subvencije na fosilna goriva, ali i u mnogim drugim industrijama.
Zbog toga je nastao i cilj broj 18: biodiverzitetu bi drastično pomoglo smanjenje tih subvencija. Okvir Montreal-Kunming dao je i konkretan broj: štetne subvencije treba smanjiti za 500 milijardi dolara godišnje do 2030. godine.
Nažalost, u pitanju je jedan od 22 cilja koja za sada izgledaju nedostižno po izveštaju UN.
Samit za rešavanje globalnih problema ili „budalaštine i lepi govori”?
U Jerevanu, gde su štetne subvencije bile jedan od fokusa samita, prisutni učesnici i posmatrači su pregovore opisali kao spore i teške, sa nedovoljno slaganja oko osnovnih termina. Još uvek se raspravlja i o tome šta sve tačno čine štetne subvencije.
Isfrustriran sporošću čitavog procesa, ministar zaštite životne sredine Paname, Huan Karlos Navaro, čuveni aktivista iza kojeg je višedecenijski međunarodni ekološki angažman, nije pazio na reči u opisu samita.
„Veliki deo ovog samita su budalaštine i lepi govori”, izjavio je Navaro za AFP, izdvajajući kao poseban problem to što se zahteva konsenzus, što omogućuje pojedinim akterima da opstruiraju proces.
On je predložio reformu čitavog sistema – ako Panama dobije priliku da bude domaćin sledećeg samita 2028. godine.
U međuvremenu, CarbonBrief je u septembru objavio analizu po kojoj je samo 58% država ispunilo još jednu obavezu iz 2022. godine, a to je da usvoje nove strategije zaštite biodiverziteta.
Među tih 58% se, u gotovo poslednjem trenutku, našla i Srbija, jer je krajem leta, sa velikim zakašnjenjem, usvojila Program zaštite prirode za period od 2026. do 2031. godine.
Srbija je, doduše, do sada imala zasluženu reputaciju da relevantne strateške dokumente usvaja – ali da ih ne sprovodi. To se posle rezultata izbora 25. oktobra mora promeniti.
Globalnu borbu za zaštitu biodiverziteta nastavljaju da koče nedostatak konsenzusa i sporost u sprovođenju dogovorenih politika.
Ipak, titula najveće kočnice u čitavom procesu verovatno pripada Sjedinjenim Američkim Državama – koje su jedina država članica UN koja nikada nije ni ratifikovala pristup Konvenciji za biološki diverzitet.
