Kada bi se zagađenje vazduha sitnim zagađujućim česticama PM 2,5 smanjilo do nivoa koje preporučuje struka, to bi moglo da sačuva 9,4 miliona života godišnje, pokazuje nova studija sa prestižnog britanskog Univerziteta Kembridž.
Sveobuhvatni istraživački članak sa Kembridža objavljen je 10. novembra u naučnom časopisu Environment International. U rad je uključeno 136 zemalja niskih i srednjih prihoda iz čitavog sveta, među kojima je i Srbija.
Tim je kombinovao detaljne podatke o aerozagađenju, veličini populacije i zdravlju stanovnika sa objavljenim dokazima o vezi između zagađenja, smrtnosti i bolesti. Koristeći kompjuterske modele, procenili su koliko bi smrtnih slučajeva moglo biti sprečeno u slučaju da se nivoi čestica PM 2,5 i azot-dioksida (NO2) usklade sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Pored izbegnutih smrti, poboljšanje kvaliteta vazduha donelo bi i druge opipljive uštede usled smanjenja bolesti. To uključuje npr. smanjene troškove za lečenje i povećanje produktivnosti zato što bi zaposleni manje odlazili na bolovanje.
Šta preporučuje SZO i kakvo je stanje na terenu?
S obzirom na rastuće dokaze o negativnom uticaju zagađenog vazduha na zdravlje i živote ljudi, SZO je 2021. pooštrila svoje smernice o maksimalnim preporučenim nivoima za različite polutante, uključujući i čestice PM 2,5 i azot-dioksid.
Optimalne granice za ova dva polutanta, koja su u fokusu istraživanja, smanjene su sa 10 μg/m³ na 5 μg/m³ godišnje za PM 2,5 i sa 40 μg/m³ na 10 μg/m³ godišnje za azot-dioksid.
Stanje u zemljama obuhvaćenim studijom daleko je od ovih preporučenih okvira. Tako prosečna godišnja koncentracija čestica PM 2,5 u analiziranim državama dostiže čak 30,44 μg/m³, što je preko šest puta više u odnosu na granice SZO.
Iako je Srbija ispod ovog globalnog proseka, jedna smo od zemalja sa najgorim bilansima u regionu. Za nas se navodi prosek PM 2,5 od 20 μg/m³ u toku godine, odnosno oko četiri puta veće koncentracije nego što savetuju eksperti.
Slične brojke, od oko 22 μg/m³ godišnje, beleže se i u susednoj Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Albanija i Crna Gora nešto su bolje od nas sa prosekom od oko 16 μg/m³, ali i njihovo stanovništvo izloženo je zagađenju koje trostruko premašuje stručne smernice.
Kada bi ove i preostala 131 zemlja iz istraživanja dovele zagađenje česticama PM 2,5 u optimalne okvire, samo tokom jedne godine bilo bi sprečeno ili odloženo 9,4 miliona smrti, procenili su naučnici sa Kembridža. I smanjenje zagađenja azot-dioksidom ima značajan pozitivan uticaj – ako bi se koncentracije NO2 uskladile sa preporukama struke, to bi sprečilo ili odložilo oko 1,1 miliona smrti, otkrivaju proračuni.
Uprkos tome što je verovatno u pitanju najznačajniji zdravstveni rezultat, potencijalne koristi nadilaze smanjenje smrtnih slučajeva. Istraživači dodaju da bi se uz dostizanje preporučenih nivoa čestica PM 2,5 na godišnjem nivou u analiziranim zemljama moglo izbeći:
- 7,3 miliona novih slučajeva koronarne bolesti srca,
- 2,8 miliona novih slučajeva hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP),
- 2,3 miliona novih slučajeva moždanog udara i
- 1,1 milion novih slučajeva demencije.
„Ispunjavanje smernica SZO za kvalitet vazduha neće biti jednostavno”, ocenjuje Hanin Kreis, jedna od autorki istraživačkog članka i docentkinja na Školi kliničke medicine u Kembridžu, „ali zemlje sa niskim i srednjim prihodima imaju ključnu priliku da oblikuju zdraviju budućnost kako njihovo stanovništvo raste, a gradovi se šire.”
Čak i usklađivanje sa nekadašnjim okvirima SZO moglo bi doneti velike zdravstene koristi – ukupno oko 6,6 miliona smrti manje povezanih sa PM 2,5 i 435.000 smrti manje povezanih sa azot-dioksidom.
Zemlje sa niskim i srednjim prihodima trpe najveće breme zagađenja vazduha, ocenjuju sa Kembridža. Njihovu ubrzanu urbanizaciju i privredni razvoj, kao i sve veću upotrebu automobila, prati i sve gori vazduh. Ipak, rešenja postoje – i delotvorna su.
U osvit nove grejne sezone, stanovništvo Srbije i zemalja iz komšiluka opet će udisati, i već mestimično udiše, izrazito loš vazduh. Ali dok nas sa Kembridža savetuju da se uklopimo u okvire SZO, trenutno važeća granična vrednost za PM 2,5 u našoj zemlji, koju Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koristi u najnovijem izveštaju, iznosi čak 25 μg/m³ godišnje.
To znači da nam domaće nadležne institucije mogu oceniti kvalitet vazduha kao „prihvatljiv” iako on to zapravo nije – prihvatljiv je samo usled zastarelih pravila i graničnih vrednosti. Savremena medicina odavno takve koncentracije označava kao dugoročno štetne po zdravlje.
Štaviše, kako pokazuju podaci SEPA, svaka merna stanica u Srbiji koja meri koncentracije PM 2,5 beleži ozbiljno godišnje prekoračenje preporučene granice od 5 μg/m³. Prema poslednjem dostupnom izveštaju, godišnje koncentracije PM 2,5 u Srbiju kreću se od 14 do 39 μg/m³.
Drugim rečima, neophodno je da sebi prvo postavimo bolje i ambicioznije ciljeve – samo ćemo tako shvatiti koliko smo daleko od cilja čistog i zdravog vazduha.
