Protekle nedelje pisali smo o promenama klime u Srbiji koje su se već desile i koje smo uspešno opazili, a pritom smo saznali i zašto velike reke naše zemlje više ne dobijaju ledeni štit tokom zimskih meseci kao ranije. Danas ćemo učiniti nešto malo drugačije, provirićemo kroz izvrnuti teleskop i umesto prošlosti bacićemo pogled u budućnost da bismo saznali odgovor na pitanje koje nas danas kopka: Kako će se klima u Srbiji menjati do kraja 21. veka?
Ako je prva stvar koju ste pomislili da takva naprava niti postoji, niti je postojala, a verovatno nikada neće ni postojati, razmislite ponovo…
Nauka predstavlja brilijantan alat koji nam pomaže da radimo mnogo više od jednostavnog opažanja u našem okruženju, pomaže nam da to okruženje i istinski razumemo, ali i da predvidimo kako će se to okruženje menjati.
Uz pomoć klimatskih modela danas smo u stanju da napravimo nekoliko realnih scenarija o tome kakva klima očekuje Srbiju u narednih 80 godina.
Razmislite o dva moguća scenarija naše budućnosti. Kako će ona izgledati ako za dvadesetak godina uspemo da stabilizujemo emisiju gasova sa efektom staklene bašte? A kako će izgledati ako ne uspemo, odnosno ako emisije nastave da rastu današnjim ritmom?
Prognoze koje su već napravljene obuhvataju tri vremenska perioda – blisku budućnost (2016-2031), sredinu 21. veka (2046-2065) i njegov kraj (2081-2100). Hajde da počnemo od ovog, nama najbližeg…
Šta će se dešavati sa klimom Srbije u bliskoj budućnosti?
Prema blažem scenariju u kome ćemo uspeti da obuzdamo emisije gasova staklene bašte, u periodu između 2016. i 2031. godine prosečna temperatura porašće za dodatnih 0,5 do 1 °C u odnosu na period 1986-2005, do kog su se određene promene već dogodile..
Kada su u pitanju padavine, njihova količina neće se bitnije promeniti. Letnja sezona biće nam duža za oko petnaestak dana, imaćemo dva-tri toplotna talasa godišnje, a biljke će imati desetak dana duži period vegetacije. Broj vrelih dana kada se temperatura penje preko 35 °C, porašće za pet u odnosu na današnji period.
Ne zvuči strašno, zar ne? Problem leži u tome što je ovo najbolji mogući scenario… Šta ako ne uspemo da ukrotimo emisije?
Ekstremniji scenario u odnosu na blaži u bliskoj budućnosti predviđa slični obim promena, što ne iznenađuje s obzirom na to da je i procenjeni budući porast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte sličan tokom ovog perioda u oba scenarija. Međutim, posledice u kasnijim periodima će tek pokazati koliko je stabilizacija emisija zapravo bitna.
Hajde da bacimo pogled još malo dublje u budućnost…
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Šta se zbiva na sredini 21. veka?
Prema scenariju po kome ćemo uspeti da stabilizujemo emisije gasova staklene bašte, i u godinama između 2046. i 2065. temperatura će biti za oko pola stepena viša nego danas. Zahvaljujući normalizovanju emisija, ni tokom ovog perioda količine padavine neće doživeti veće promene. Leta će biti duža za otprilike mesec dana, a vegetacioni period za oko pola meseca. Vrelih dana biće u proseku za oko 5 do 10 više nego danas.
Još veće promene očekuju nas u slučaju ekstremnijeg scenarija. Ako emisije nastave da rastu, temperatura će na sredini veka porasti za čitava dva stepena, a padavina će biti sve manje i manje, naročito na jugu Srbije. Leta će nam biti i do dva meseca duža nego danas, a biljke na odmor moraju čekati čak mesec dana više nego što je to sada slučaj. Vrelih dana imaćemo 5 do 10 više nego danas.
Ono što je bitno da naglasimo ovde, jeste da se predikcije o kojima govorimo odnose na to kako će prosečna godina u okviru ovog vremenskog perioda izgledati. U okviru ovog proseka imaćemo godine koje će biti malo “hladnije” tj. čija će leta podsećati na ova današnja, ali će biti i godina koje će biti iznad proseka gde možemo očekivati veoma visoke temperature i znatno snažnije toplotne talase od onih kojima sada svedočimo.
Pre nego što vidimo šta nas čeka na kraju veka, vratimo se samo na trenutak u blisku prošlost, tačnije u 2012. godinu i prisetimo se jedne od najvećih suša u novijoj istoriji naše zemlje. Šteta koju su poljoprivredni usevi u Srbiji tada pretrpeli, procenjena je na oko dve milijarde evra! Projekcije budućih klimatskih promena, predviđaju da će se u oba scenarija učestalost tako ekstremnih suša na polovini veka duplirati u odnosu na danas i na svakih deset godina, javljaće se bar četiri puta!
A na koncu stoleća…
U poslednjih 20 godina 21. veka, prema prognozama za scenario gde uspevamo smiriti emisije gasova staklene bašte, prosečna temperatura će porasti za dva stepena u odnosu na period 1981-2005. Padavine neće doživeti prevelike promene osim u svom sezonskom rasporedu. Drugim rečima period godine između juna i avgusta postaće suvlji nego što je to danas, a kiša će padati ćešće tokom jeseni i zime. Leta će, kao i sredinom veka, biti duža za oko mesec dana nego danas, baš kao i vegetacioni period. Broj vrelih dana kada će temperatura skakati preko 35 °C ostaće isti kao i na sredini veka, od 5 do 10 više nego danas. Drugim rečima naša klima će se stabilizovati.
Međutim, ne uspemo li da sprečimo porast emisija gasova staklene bašte, žurka će na kraju 21. stoleća postati veoma vrela. Da budem precizniji, za četiri i po stepena vrelija nego danas! Padavine će u pojedinim krajevima zemlje biti znatno manje nego danas, a period od juna do avgusta postaće veoma, veoma suv. Budući da će trajati skoro dva meseca duže nego danas, leto će se, pretpostavljam, svima popeti preko glave. Imaćemo i više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Vegetacioni period produžiće se za skoro cela dva meseca, a ekstremne suše javljaće se u 8 od 10 godina!
Ovde ponovo ne zaboravite da se ova predviđanja porasta temperature i padavina odnose na to kako bi jedna prosečna godina u ovom periodu mogla da izgleda, dok bi neuobičajeno topla godina u ovom slučaju sa današnjeg stanovišta izgledala prilično neverovatno.
Za razliku od predviđanja pisaca naučnofantastične književnosti, predviđanja naučnika ne smeju se uzimati zdravo za gotovo. Dva scenarija budućih klimatskih promena u Srbiji moraju nam služiti kao upozorenje za ono što nas čeka. Od ogromnog je značaja da se svi zajedno izborimo za stabilizaciju emisija gasova staklene bašte, kako bismo uspeli da izbegnemo ekstremni scenario klimatskih promena. U suprotnom, budućnost koja nas očekuje će biti veoma, veoma vrela.
U narednim nedeljama pisaćemo vam o tome kako klimatske promene utiču na poljoprivredu, šumarstvo i vodne resurse naše zemlje.
