Dok se širom planete vrše istraživanja u cilju boljeg razumevanja novog koronavirusa, izrade vakcine, kao i pronalaženja najoptimalnije terapije za obolele, klimatski eksperti sagledavaju i analiziraju kako će se trenutno stanje sveta odraziti na klimu. Procenjuje se da je moguće da će usporavanje modernog života, kome upravo svedočimo, dovesti do pada emisije ugljen-dioksida usled sagorevanja fosilnih goriva, za rekordnih 2,5 milijarde tona ove godine.
Očekuje se da će globalno uvedena ograničenja putovanja, kao i rada industrije, usled pandemije, rezultovati samanjenjem upotrebe fosilnih goriva u 2020. i to za nekoliko milijardi barela nafte, biliona kubnih metara gasa, kao i za nekoliko miliona tona uglja.
Pre novonastale situacije, naučnici su predviđali dodatni porast emisija ugljen-dioksida sagorevanjem fosilnih goriva i proizvodnjom cementa i ove godine, međutim, sada je sasvim moguće da će emisije opasti za oko 5 odsto, dovodeći emisije na najniži nivo u protekloj deceniji. Ovaj pad, bio bi ujedno i najveći zabeleženi pad emisije ugljen-dioksida od strane industrije fosilnih goriva, u jednoj godini, čime bi zasenio sva prethodna smanjenja izazvana recesijom, tokom prošlih pedeset godina zajedno.
Međutim, iako ove brojke na prvi pogled deluju optimistično u smislu zaustavljanja rasta srednje globalne temperature, na njih ne treba gledati kao na klimatski trijumf, sa čime se slaže i izvršni direktor Međunarodne agencije za energetiku, Fatih Birol. Kako navodi Birol, ovo opadanje emsija rezultat je ekonomske krize, zbog koje hiljade ljudi gubi svoja primanja, a ne donošenje ispravnih odluka državnih vlada za suočavanje sa klimatskom krizom. Birol takođe napominje da smanjenje emisija ima za cilj planetu koja je pogodnija za život, kao i poboljšanje zdravlja i sreće njenih stanovnika.
Što se tiče pojedinačnih industrija, pad potražnje nafte, mogao bi da dovede do smanjenja emisije ugljen-dioksida za 1,8 milijardi tona. Pored toga, analitičari očekuju pad potražnje gasa i uglja u električnoj i teškoj indutriji, za oko 2,3 odsto u svakoj. To može dovesti do smanjenja emisija za 200 miliona tona i 500 miliona tona, respektivno navedeno. Manje automobila na putevima, takođe dovodi do manje potražnje benzina i dizela, procenjuje se, za oko 9,4 odsto na godišnjem nivou.
Očekuje se da će potražnja za energijom u Kini, najvećem svetskom uvozniku nafte, početi da se oporavlja sledećeg meseca, ali vraćanje na prethodne nivoe analitičari ne predviđaju pre septembra. To može podstaći spori rast globalne energetske potražnje u drugoj polovini 2020, ipak dostizanje nivoa iz 2019. za sada nije u analitičkim prognozama.
Fatih Birol upozorava da ako sve države ne uključe i podržavanje razvijanja tehnologija čiste energije u planovima za ekonomski oporavak, kada se pandemija završi, onda se ovaj ,,optimistični’’ pad u emisijama ugljen-dioksida može vrlo brzo poništiti.
