FOTO: Alban Mehmeti / Pexels
Avgust 2026. upisan je u istoriju Srbije kao najtopliji i drugi najsušniji avgust od kada postoje merenja.
Ovaj mesec nije bio ekstreman samo zbog nekoliko vrelih dana. Tokom gotovo celog avgusta, na gotovo svim mernim stanicama u zemlji, dnevne maksimalne temperature bile su iznad proseka za period 1961-1990.
Kako je naveo RHMZ, najtoplije je bilo u Ćupriji, gde je prosečna maksimalna temperatura u avgustu bila 36,5 °C, a u još pet gradova je prosek bio preko 35 °C, uključujući Beograd i Novi Sad.
Da bi se razumelo koliko su klimatske promene doprinele ovom rekordu, tim sa Fizičkog fakulteta uradio je studiju atribucije.
Studije atribucije nam pokazuju koliko klimatske promene doprinose pojavi ili intenzitetu nekog događaja, kao što je npr. toplotni talas – ili u ovom slučaju, jedan ceo ekstreman mesec.
Rezultati pokazuju da bi avgust kakav smo imali 2026. godine u klimi iz 1950. bio gotovo nezamisliv događaj, koji bi se u proseku očekivao jednom u oko 279 godina. Međutim, u današnjoj klimi, takav avgust može se očekivati približno jednom u sedam godina.
Samim tim, studija pokazuje da su klimatske promene povećale verovatnoću ovako toplog avgusta oko 39 puta. Ovakav mesec nije slučajna posledica prirodne varijabilnosti klimatskog sistema, već deo jasnog uticaja klimatskih promena.
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu
Rekord najtoplijeg avgusta, star 72 godine, oboren je dva puta u tri godine
Rezultati smeštaju ovaj rekordni avgust 2026. u širi kontekst.
Naime, klimatske promene ne znače samo postepeni porast prosečnih temperatura: one menjaju i same ekstreme, a cela raspodela letnjih temperatura pomera se ka višim vrednostima, pa veoma topli meseci i toplotni talasi postaju sve češći.
Klimatske promene uveliko utiču na vreme u Srbiji i čine ovakve ekstremne vrućine češćim, dugotrajnijim i opasnijim.
O tome govori i istorijsko poređenje. Prethodni najtopliji avgust u Srbiji bio je zabeležen 2024. godine, pa je ovogodišnji avgust oborio rekord star samo dve godine. A prethodni najtopliji avgust bio je zabeležen davne 1952. godine: drugim rečima, rekord koji je „stajao” pune 72 godine sada je oboren dva puta u samo tri leta.
Visoke temperature i nedostatak padavina izazvale su čitav niz posledica
Avgust 2026. godine u Srbiji obeležilo je složeno i međusobno povezano dejstvo dugotrajne suše, veoma visokih temperatura i izuzetno nepovoljnih hidroloških prilika.
Vodostaj: Nedostatak padavina, visoke temperature, kao i manjak snega u gornjim delovima sliva Dunava izazvao je hidrološku sušu i rekordno nizak vodostaj najveće reke koja protiče kroz Srbiju. Istovremeno su proticaji Kolubare sa pritokama, Jadra, Toplice, Vlasine, pritoka Zapadne i Velike Morave, i Crnog i Belog Timoka bili blizu vrednosti koje RHMZ označava kao biološki minimum.
Vodosnabdevanje: Prema podacima inicijative „Pravo na vodu“, tokom leta 2026. zabeležene su 293 prijave problema sa vodosnabdevanjem iz 87 opština, odnosno čak 162 mesta širom Srbije, pri čemu su građani u gotovo 78% slučajeva kao glavni uzrok naveli sušu i presušivanje izvora.
Energetika: Nizak vodostaj Dunava izazvao je regionalnu energetsku krizu, a u Srbiji su najviše bile pogođene hidroelektrane Đerdap 1 i 2, i u manjoj meri termoelektrane (Kostolac) usled nedostatka rashladne vode. Problemi u proizvodnji poklapali su se sa povećanom potrošnjom, koja je sa povećanom potrebom za hlađenjem sve prisutniji letnji fenomen u Srbiji.
Poljoprivreda: Poljoprivreda je bila izložena dugotrajnom kombinovanom vodnom i toplotnom stresu, posebno kukuruz, soja i drugi jari usevi. Nizak vodostaj otežao je navodnjavanje. Procene smanjenja prinosa dobićemo krajem septembra, ali dosadašnje studije procenjuju da se poljoprivreda šteta od suša od 2000. do danas u Srbiji meri u milijardama evra.
Šumski požari: Po poslednjim podacima koje nudi evropski servis EFFIS, u toku požara u Deliblatskoj peščari izgorelo je preko 11.000 hektara ovog zaštićenog područja, čija je ukupna površina oko 30.000 hektara. U pitanju je najveći od čitavog niza požara koji su ove sezone zahvatili Srbiju, a čiju pojavu i širenje pospešuju visoke temperature i nedostatak padavina.
dr Vladimir Đurđević, Fizički fakultet u Beogradu
Jedini odgovor je prilagođavanje na nove uslove i klimatska borba
Zato je za zdravlje ljudi, za poljoprivredu, energetiku, vodne resurse i svakodnevni život važno prilagođavanje na nove uslove.
Ali prilagođavanje nije dovoljno, između ostalog, i zato što uslovi nastavljaju da se menjaju, i postaju sve teži. Za budućnost je ključno i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer se samo na taj način može ograničiti dalje zagrevanje.
Što se emisije brže i odlučnije smanje, to će manji biti rizik da današnji ekstremi postanu još češći i intenzivniji, a prilagođavanje još skuplje i teže u decenijama koje dolaze.
Istraživanje je sprovedeno korišćenjem savremene metodologije koju koristi međunarodna inicijativa World Weather Attribution.
O autorima
Dr Vladimir Đurđević je redovni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Dr Milica Tošić je istraživač saradnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.
Lazar Filipović je doktorant na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegove teme istraživanja su ekstremni klimatski i vremenski događaji i fizika oblaka.
