Fotografija: Wikimedia / Christopher Michel / Creative Commons Attribution 2.0 Generic
Prošle nedelje Služba za ribe i divlje životinje Sjedinjenih Američkih Država uvrstila je carske pingvine na listu ugroženih vrsta na osnovu čega će ove endemske ptice sa Antarktika dobiti neophodnu zaštitu. Najveću pretnju za carske pingvine predstavlja otapanje leda izazvano globalnim zagrevanjem.
Ledena prostranstva su za ove životinje višestruko bitna: za razmnožavanje, prehranu i izbegavanje predatora. Kako emisije ugljen-dioksida rastu, tako i temperatura na Zemlji nastavlja da se povećava, a morski led – ključan za preživljavanje carskih pingvina koji čitav život provedu na Antarktiku – se povlači.
Prema rečima direktorke američke službe, Marte Vilijams, oni nastoje da se vrste očuvaju pre nego što pad populacije postane nepovratan. „Klimatske promene duboko utiču na vrste širom sveta i njihovo rešavanje je prioritet za administraciju. Uvrštavanje carskih pingvina u Akt o ugroženim vrstama služi kao zvono za uzbunu, ali i poziv na akciju.”
Populacija carskih pingvina je trenutno stabilna, ali u narednim decenijama stanje bi moglo da se promeni znatno na gore zbog klimatskih promena i topljenja leda. Duž obala Antarktika postoji 61 kolonija, a veličina populacije se procenjuje na između 270 i 280 hiljada gnezdećih parova, odnosno između 625 i 650 hiljada pojedinačnih ptica.
Moguće je da njihov broj opadne za između 26 i 47% do sredine veka u zavisnosti od količine oslobođenih emisija ugljen-dioksida.
Ipak, pad se neće jednako osetiti svuda – naime, prema projekcijama, neke oblasti Antarktika, poput onih na obali Indijskog okeana ili u zapadnom delu Pacifika, mogle bi da zabeleže gubitke kolonija carskih pingvina od čak 90%.
Međunarodna studija, u kojoj su učestvovali istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Francuske, a koja je objavljena prošle godine, donela je takođe upozoravajuća saznanja: uz aktuelne trendove i politike u energetici, skoro sve kolonije carskih pingvina bile bi kvazi-izumrle do kraja veka.
Uprkos navedenim zabrinjavajućim podacima, ove ptice su, kako se navodi, status ugrožene vrste i zaštitu dobile blagovremeno te još nije kasno da se spreči njihov nestanak.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Inače, carski pingvini su najviša i najteža vrsta pingvina. Visoki su u proseku oko 1,3 metra, a teški između 20 i 45 kilograma.
Svake sezone razmnožavanja ženke polažu po jedno jaje, koje zatim mužjaci čuvaju oko dva meseca. Ženke za to vreme odlaze na more kako bi se prehranile. Po isteku inkubacionog perioda one se vraćaju i pronalaze svog partnera među stotinama drugih muških jedinki. Kada se jaje izleže, ženke i mužjaci naizmenično obavljaju obaveze oko uzgoja i prehrane mladunčeta koje napušta koloniju kada napuni oko 150 dana. Dolaze nazad sa otprilike četiri godine starosti kako bi se godinu kasnije prvi put parili.
Naučnici dugi niz godina apeluju da se carski pingvini proglase ugroženom vrstom: analiza Univerziteta Kembridž razotkrila je skoro potpuni neuspeh razmnožavanja u periodu od 2016. do 2018. kod nekada druge najveće populacije, u zalivu Hejli, zbog rekordno malo leda i njegovog ranog lomljenja.
Pretpostavlja se da je upravo rano lomljenje leda tokom 2016. koštalo života više od 10 hiljada mladunaca koji su se udavili u moru zato što još nisu bili spremni da plivaju.
