U svetlu globalnog zagrevanja, dešava se jedna neobična promena koja možda izmiče našim čulima, ali nije nimalo zanemarljivog obima – naime, kako su primetili kineski naučnici sa Univerziteta nauke i tehnologije u Šenženu, granica drveća na planinama pomera se ka gore, i to u proseku 1,2 metra u toku jedne godine.
U novoj studiji, autori su koristili daljinsku detekciju kako bi mapirali najviše tačke sa pokrivačem pod drvećem na planinama. Kako se navodi, na preko dve trećine (70%) analiziranih područja, u periodu od 2000. do 2010. godine, stabla su osvojila više predele.
Analizom je obuhvaćena ukupna dužina od skoro jedan milion kilometara granice drveća u čak 243 planinska regiona širom sveta.
Iako je globalni prosek 1,2 metra pomeranja, najveća promena zabeležena je u tropima: prosečno godišnje „penjanje” u ovoj zoni iznosi 3,1 metra.
Istraživači su zapazili da se u svim proučavanim oblastima stopa pomeranja ubzava.
Granice drveća nekada se menjaju kao rezultat ljudskih aktivnosti kao što je prenamena zemljišta. Međutim, ovo konkretno istraživanje fokusira se na granice drveća na samim planinskim vrhovima koje su većinom izolovane od uticaja ljudi.
Saznanja stoga zapravo ukazuju na to kako se biodiverzitet, prirodni resursi i ekosistemi zapravo prilagođavaju na izmenjenu klimu u svetu koji se zagrejao za oko 1,2 °C u odnosu na predindustrijsko doba.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako piše Guardian, za sada nije jasno koje će biti posledice osmotrenog fenomena. Rastuće temperature mogu da dovedu do rasta drveća iznad aktuelnih granica, što potencijalno znači i veće skladištenje ugljenika, kao i do proširenja staništa nekih šumskih vrsta.
Sa druge strane, pomeranje stabala naviše istovremeno može da prouzrokuje smanjenje površine tundri. A samim tim i povećanje rizika od izumiranja nekih alpskih vrsta. Javlja se i opasnost po vodosnabdevanje.
Dakle, za sada nije jasno šta će našoj planeti doneti ovo pomeranje granica drveća ka gore. Ali ono što jeste jasno jeste da je slika klimatskih promena izrazito kompleksna i da, ignorisanjem ovog problema, stvaramo Zemlju koja nimalo ne nalikuje na onu kakva je bila pre sagorevanja fosilnih goriva.
