Fotografija: Boško Bunuševac
Prošlonedejni prolećni vikend mnogi građani širom Srbije iskoristili su da provedu u prirodi shodno lepom vremenu. Nekoliko hiljada građana je to pak iskoristilo na drugačiji način, okupljanjem i ponovnim skretanjem pažnje nadležnim državnim organima na brojne ekološke probleme u Srbiji. Ekološki protesti ili kako ih još učesnici nazivaju „ustanci“, postali su na neki način sve češća pojava širom Srbiji, što pokazuje i sve veći trend rasta interesovanja za ekološke probleme kod građana.
Ekološki pokret – osnova za dalje ekološko delovanja
Istorija građanskog bunta seže daleko u prošlost. Ali ako govorimo o ekološkom aktivizmu i građanskim inicijativama, svakako da je period 60-ih i 70-ih godina 20. veka vreme koje je najkarakterističnije za ovu temu. Vreme nastanka novih društvenih pokreta i težnje građana ondašnjeg vremena da rešavaju probleme i u drugim društvenim oblastima, dovelo je do nastanka ekološkog pokreta. Iako veoma heterogen po pitanu članstva, ovaj pokret je imao predvodničku ulogu među novim pokretima.
Delovanjem ovog pokreta načinjena je osnova za podizanje razgovora o ekološkim problemima na globalni nivo, što su u prvom redu posebno prepoznale Ujedinjene nacije. Tema klimatskih promena postala je jedna od onih koje su se među brojnim problemima izdvajale, te su zato i okupljale svuda veliki broj učesnika na protestima.
Pojava ekološkog pokreta imala je velikosežne uticaje, te je tako nastala prva međunarodna konferencija posvećena životnoj sredini, a ubrzo su formirane i prve zelene partije. Sa zakonodavne strane, ovaj pokret imao je pozitivan uticaj na razvoj „ekološkog zakonodavstva” što je rezultovalo usvajanjem velikog broja zakona, propisa i uspostavljenih državnih agencija u Sjedinjenim Američkim Državama. Među brojnim, svakako da se može izdvojiti Clean Air Act koji definiše odgovrnosti Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Među brojnim protesnim skupovima i šetnjama koje su u narednim decenijama organizovane, mogu se i izdvojiti one koje su pre izbijanja pandemije imale veliki odjek u javnosti širom sveta. Pokret Petkom za budućnost (Fridays for Future) predstavljao je masovno okupljanje pre svega mladih iz čitavog sveta na protestnim skupovima protiv klimatskih promena. Ova inicijativa je započeta od strane mlade švedske aktivistkinje Grete Tunberg koja je svojevremeno svojim postupkom sredinom 2018. godine, pozvala i ostale mlade na akciju. Među velikim brojem pristalica širom sveta, podršku su pružali i mladi iz Srbije, koji su ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima održavali ovakve skupove.
Kada se govori o protestima usmerenim pre svega na probleme povezane sa klimatskim promenama, dobro je pomenuti i sada možda već tradicionalna okupljanja građana pred svaki samit o klimatskim promenama. U proteklim godinama među domaćinima ovog skupa bili su gradovi Madrid, Katovice, Bon. Za svaki od ovih samita karakteristični su bili i protesti građana nezadovoljnih sporim rešavanjem ovog problema. Takav trend i pored problema sa virusom COVID-19, vrlo verovatno možemo očekivati i početkom novembar kada domaćin dvadesetšestog po redu Samita bude Glazgov.
Kratak pregled ekoloških protesta u Srbiji
Razvoj ekološkog pokreta nije bio karakterističan za nekadašnju Jugoslaviju, kao što je to slučaj bio na zapadu Evrope. Nisu ni ekološki protesti bili preterano karakteristični za Srbiju dugi niz godina. Međutim, u poslednjih par godina, oni postaju takoreći svakodnevnica. Razloga za to ima više, ali svakako da je uticaj savremenih vidova informisanja odigrao najveću ulogu kod građana u Srbiji, kada je razvoj aktivizma u ovim oblastima u pitanju.
Kao referentna tačka od koje počinje sve više da raste interesovanje za ekološke probleme u Srbiji mogu se izdvojiti protesti stanovnika južne Srbije, koji su pre više od četiti godine započeli svoju borbu protiv gradnje minihidroelektrana na Staroj planini. Kroz nekoliko meseci o problemima povezanim sa gradnjom ovih objekata saznali su građani širom Srbije, što je samo dodatno uvećalo broj ljudi koji su se počeli da pružaju podršku. Zahvaljujući brzini protoka informacija na društvenim mrežama ovaj pokret je vremenom dobijao sve više na značaju.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Protesti kao tačka razdvajanja između građana i predstavnika vlasti
Poslednji u nizu protesta koji je održan u Beogradu u subotu 10. aprila predstavlja nastavak borbe za rešavanje velikog broja ekoloških problema u Srbiji. Organizacije koje su organizovale skup, ali i govornici i učesnici istakli su 13 zahteva nadležnim organima. Među zahtevima mogu se izdvojiti: obustava dalje gradnje i revizija štetnih projekata MHE, da dišemo čist vazduh, zdrave urbane sredine, odgovorno upravljanje otpadom i drugo.
Organizovanje ovog protesta izazvalo je veliku polemiku u javnosti i to posebno na relaciji učesnika protesta i predstavnika vlasti. Stiče se utisak da predstavnici vlasti ne vole kada se u prvi plan stavljaju ekološki problemi. Ono što dodatno pravi problem jesu različiti načini kojima se diskredituju ovi problemi, što dovodi u pitanje želju nadležnih organa da ih rešavaju.
Ovom protestu prethodio je tokom januara meseca protest na koji je pozvala inicijativa Eko straža na kojem se skupilo nekoliko hiljada građana. Na ovom protestu građani su isticali nezadovoljstvo zbog problema sa konstantnim prekoračenjima u zagađenju vazduha širom Srbije. I tada su nadležni državni organi u velikoj meri umanjivali negativnu sliku realnog stanja, uz standardno korišćenje izjava da se problemi ne mogu rešiti odjednom i da su oni nasleđeni.
Da građanski aktivizam svojom upornošću može ostvariti uspehe u cilju daljeg narušavanja žitvotne sredine, najbolji je primer sprečavanje dalje gradnje minihidroelektrana u oblasti Stare planine. Poslednji u nizi primera jeste i zatvaranje rudnika Jama koji je u vlasništvu kineske kompanije Ziđin, s obzirom na njegovo negativno dejstvo po reku Pek.
Protesta u cilju skretanja pažnje i ukazivanje na neophodnost rešavanja različitih ekoloških problema širom sveta biće sigurno u budućnosti. S jedne strane svet se dinamično menja godinama i to dovodi često i do neželjenih promena. Opet s druge strane, jedna od glavnih odlika ljudske vrste jeste potreba da istakne svoj bunt, kada se njegovo okruženje narušava i ugrožava. Na primeru država poput Srbije, možemo videti kako sa rastom informisanosti i svesti kod građana, dolazi i do učestalosti protestnih okupljanja.
