Jedan od najhladnijih frontova u borbi sa klimatskim promenama nalazi se u italijanskom okrugu Trento na nadmorskoj visini od oko 3.000 metara. Glečer Prezena, na severu Italije, decenijama unazad posećuju skijaši iz čitave Evrope, ali se on usled globalnog zagrevanja topi.
Kako bi posetioce i ove zime dočekala snežna belina, Italijani tokom leta prekrivaju ovaj lednik specijalnom belom tkaninom za blokiranje sunčevih zraka. Prekrivač ima slična svojstva poput srebrne zaštite od sunca koja se koristi na prozorima automobila kako se četvorotočkaš ne bi pregrejao. Geotekstilna cerada koju koriste Italijani reflektuje sunčevu svetlost održavajući temperaturu nižom od spoljašnje i sprečavajući topljenje i do 70% snega.
Procenjuje se da je od 1993. godine Prezena izgubila više od trećine svoje zapremine.
Iz tog razloga osmišljen je interesantan projekat za očuvanje snega i leda: tim profesionalaca razvija po glečeru trake tkanine široke 5 metara i dugačke 70 metara. Da bi u potpunosti zaštitili površinu od 120 hiljada kvadratnih metara neophodno im je i do nekoliko meseci. Pored toga što dugo traje, misija zahteva i komplikovanu logistiku koje uključuje mehanizaciju i planinarsku opremu. Vremenski uslovi mogu da otežaju ili olakšaju situaciju, kako pri postavljanju geotekstila po završetku skijaške sezone tako i njegovog skidanja u septembru.
Ovu praksu Italijani upražnjavaju još od 2008. godine kada su prekrili znatno manji deo glečera Prezena, tek oko 30 hiljada kvadratnih metara. Prekriveno područje se svake godine uvećava. Slične aktivnosti u cilju zaštite glečera sprovode se i u Austriji i Švajcarskoj.
Uprkos tome što geotekstil predstavlja naizgled obećavajuće rešenje za adaptaciju na klimatske promene i spas lednika, švajcarski istraživači su u svojoj studiji iz 2021. godine zaključili da bi korišćenje ovog materijala u većem obimu bilo izuzetno skupo i potencijalno štetno po lokalne ekosisteme. Prekrivanje glečera na čitavoj Zemlji koštalo bi okvirno preko jedne hiljade milijardi američkih dolara (10 na 12) na godišnjem nivou. Upravo zbog toga ovakvi projekti su korisni i isplativi samo kada se realizuju na manjim površinama, i to u profitabilnim skijalištima.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Glečeri se tope brže nego u prošlosti i na godišnjem nivou gube 31% snega i leda više nego pre 15 godina, pokazala su trodimenzionalna satelitska merenja. Naučnici ovaj negativan trend pripisuju antropogenim klimatskim promenama.
Čak i u slučaju da značajno smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte, Svetska organizacija za prirodu (WWF) upozorava da bismo do 2100. mogli da svedočimo nestanku više od trećine lednika u svetu. Stoga buduća akcija čovečanstva na polju ograničavanja porasta srednje globalne temperature treba da bude odlučnija i ambicioznija, a geotekstil može da posluži samo kao privremeno rešenje i to u vrlo ograničenom opsegu.
