Godinama unazad, u Tihom okeanu, između Havaja i Kalifornije, nakupljaju se ogromne količine otpada. Ova pojava ima i svoje ime, Veliki pacifički tepih smeća, a zauzima površinu skoro dvadeset puta veću od Srbije i sačinjava je osamdeset miliona kilograma đubreta.
Baš na tom mestu, koje služi kao ilustrativno upozorenje o šteti koju nanosimo planeti, naučnici su pronašli gljivice neobičnih „prehrambenih navika”: na njihovom jelovniku nalazi se polietilen na bazi ugljenika što je tip plastike od kojeg se proizvode flaše za vodu i kese i smatra se najupornijim oblikom plastičnog otpada u svetskim okeanima.
Gljivice, pod nazivom Parengyodontium album, otkrivene su među ostalim mikrobima, naseljenim na plutajućoj gomili smeća u Pacifiku ili barem u njenoj okolini.
Međutim, morske gljivice koje razlažu plastiku nisu nikakva novina – trenutno je poznato nekoliko vrsta. Zahvaljujući autorima nove studije, znamo da njihove koleginice žive i na Velikom pacifičkom tepihu smeća.
Postoji bitan preduslov da bi gljivice konzumirale plastiku: ultraljubičasti zraci.
„U laboratoriji, P. album razgrađuje samo polietilen koji je bio izložen ultraljubičastim zracima makar u kratkom vremenskom periodu”, otkrila je vodeća autorka sa Kraljevskog holandskog instituta za istraživanje mora, Anika Vaksma.
„To znači da u okeanu gljivice mogu da razlažu isključivo plastiku koja je u početku plutala blizu površine.”
Vaksma i njen tim takođe su utvrdili i tempo degradacije plastike: prema njihovim proračunima, raspadanje polietilena pomoću P. album odvija se brzinom od 0,05% dnevno.
A šta se dešava sa plastikom koju ove morske gljivice unesu?
Polietilen se pretvara ugljen-dioksid koji P. album ponovo emituje.
Bez brige, ovo neće biti kamen spoticanja za borbu protiv klimatskih promena: kako navode istraživači, količina ugljen-dioksida koju ispuštaju gljivice je jednako mala kao količina koju oslobode ljudi tokom disanja.
Prema rečima Vaksme, veruje se da dublji slojevi okeana kriju još sličnih gljivica koje mogu da razgrađuju kompleksne materijale od ugljenika, ali pitanja o dinamici degradacije plastike ispod površine mora ostaju bez odgovora.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Mada u borbi protiv plastičnog zagađenja imamo saborce u vidu gljivica, moramo da uzmemo u obzir da smo ovaj problem kreirali sami i da nam je za njegovo rešenje potrebno mnogo više od mikroba: svake godine, svet proizvede više od 400 miliona tona plastike i očekuje se da će do 2060. to da se utrostruči.
Zemlja, uključujući i njene okeane, već sada guši se u smeću, a pojedini eksperti smatraju da, nakon kamenog, bronzanog i gvozdenog doba, živimo u plastičnom dobu.
Podsećamo, Ujedinjene nacije pripremaju veliki međunarodni sporazum, nalik Pariskom, koji bi trebalo da se obračuna sa plastikom.
U međuvremenu, možete pročitati naš vodič kako da, kao pojedinac, proizvodite manje plastičnog otpada.
