7 saveta kako da živite sa manje (plastičnog) otpada

U toku je Jul bez plastike. Zato sa Miljom Vuković, osnivačicom Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće, donosimo vodič o životu sa manje (plastičnog) otpada – od toga kako se motivisati na ovaj podvig do toga šta je održiva alternativa vašem uobičajenom šamponu.

23/07/2022 autorka: Jelena Kozbašić
0

Kontejner sa skoro 30 hiljada plastičnih patkica za kupanje 1992. godine izgubio se negde na putu između Hong Konga i Sjedinjenih Američkih Država. Zahvaljujući morskim strujama, igračke i danas, decenijama kasnije, putuju svetom – tako su stigle do Sijetla i obale Aljaske, a ljubiteljke egzotičnih destinacija nasukale su se na Havajima.

Patkice iz Tihog okeana pokazuju upornost i dugovečnost zagađenja plastikom, ali su tek njegov mali deo – čovečanstvo na godišnjem nivou generiše neverovatnih 400 miliona tona ovog otpada.

Svakog minuta kupimo milion plastičnih flaša, a ono što posebno zabrinjava jeste da one pretežno bivaju odbačene nakon nekoliko gutljaja napitka koji je u njih bio upakovan. Naše kratkotrajno osveženje ostavlja trag na planetu koji može da potraje stotinama godina pre nego što se boca konačno raspadne.

A da je život bez plastike i te kako moguć svojim primerom pokazuje Milja Vuković, osnivačica Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće. „Plastika mi je bila vodič, a borba za stvaranje manje plastičnog otpada me je dovela do borbe za održiv život”, kazala je ona na početku našeg razgovora o tome kako u svom svakodnevnom životu možemo proizvoditi što manje smeća.

1) Pronađite svoj lični motiv

Svi se uznemirimo kada pročitamo vesti o tome da je mikroplastika pronađena u ljudskim plućima ili krvi, pogotovo imajući u vidu da je njen uticaj na naše zdravlje još nedovoljno istražen. Ove mikroskopske čestice dospele su i u blizinu najvišeg vrha na svetu, Mont Everesta, ali i do najdublje tačke svetskih okeana – jedna litra vode iz Marijanskog rova sadrži na hiljade sitnih plastičnih komadića. Problem zagađenja plastikom, dakle, seže preko 8 kilometara u visinu i 11 kilometara u dubinu.

Potresni su i prizori morskih kornjača ili konjića koje se „hrane” plastičnim kesama ili štapićima za uši. A s obzirom na trenutne paklene temperature u Srbiji ne možemo da se ne osvrnemo i na doprinos proizvodnje plastike globalnom zagrevanju – fabrike plastičnih artikala, pretežno za jednokratnu upotrebu, smeštene su većinski u zemljama koje energiju dobijaju iz fosilnih goriva i na taj način produbljuju klimatsku krizu.

Čovečanstvo na godišnjem nivou generiše neverovatnih 400 miliona tona plastičnog otpada

Razloga da i sami koristite manje plastike je mnogo. „Šta je to što nekoga stvarno fura i inspiriše je individualna stvar. Samo je treba pronaći”, objasnila je Milja.

Prema njenim rečima, veoma je bitno da nemate osećaj da se borite protiv plastike, već za neki viši cilj – bilo to vaše zdravlje, lepša životna sredina, životinje ili pak smanjenje klimatskih promena.

„Naš motiv je ono što nam daje gorivo za to da ostanemo i opstanemo u tom trudu. To nije univerzalno nego lično – kvalitetnije je gorivo ako se borimo za nešto, a ne protiv nečega. Ja osećam da se borim za život sa manje otpada. Ne borim protiv protiv zagađenja, nego da se borim za dobrobit i zdravlje mnogih bića, ne samo ljudi, stotinama godina u budućnost”, ispričala je naša sagovornica.

2) Prvi korak – flaša za vodu, ceger, vrećica za merenje

Kada ste motivisani i prikupite odlučnost za promenu životnog stila, osnovno pitanje je – odakle krenuti. Miljin savet je da vaš prvi korak na putu ka redukciji plastičnog smeća predstavljaju tri stvari: nabavite i nosite sa sobom svoju flašu za vodu, ceger i tekstilnu vrećiću za merenje.

„To je osnovno, baza, najmanje što možemo da učinimo. Ovo je pitanje lepog kućnog vaspitanja i ponašanja prema Majci Zemlji”, smatra ona.

3) Zamenite ili potpuno izbacite druge jednokratne proizvode od plastike

Sledeće što treba da uradite jeste da mapirate ostale plastične predmete koje koristite, njih ćete najčešće primetiti u kuhinji i kupatilu.

Ako ste zamenili kese od plastike cegerom i tekstilnim vrećicama za merenje, već ste uradili dosta – namirnice možete da nabavljate u prodavnicama sa rinfuznom robom ili na pijacama. Umesto čaja u kesicama, birajte onaj na merenje, slamčice potpuno preskočite – ali ako vam je baš gušt da pijete tako, odlučite se za staklene ili silikonske. Žurke mogu da prođu i bez balona i konfeta.

„Glavna preporuka je da se alternative pronađu u onome što već posedujemo. Ne kupujmo novo, već iskoristimo ono što već imamo, prenamenimo, ponovo upotrebimo…”

Milja Vuković

Revoluciju u svoje kupatilo unećete višekratnim artiklima – metalni brijač, drvena, biorazgradiva četkica za zube, perivi, višekratni pamučni ulošci, višekratne pamučne blaznice za skidanje šminke… Ovo su samo neki od predmeta koji se nalaze u stalnoj postavci Miljinog kupatila, baš kao i buteri za telo u staklenoj ambalaži i čvrsti proizvodi za kupanje, od šampona do gela za tuširanje.

U nekim situacijama znači biti domišljat. „Umesto karmina koristim olovku za usta jer sadrži znatno manje plastike, plastičan je samo čep”, priznala je Vuković.

4) Ne podležite zelenom konzumerizmu

Milja skreće pažnju da ne upadnete u zamku prekomerne kupovine jer biste, težeći životu koji manje šteti ljudima i prirodi, mogli da nenamerno bacite još veće količine otpada.

„Glavna preporuka je da se alternative pronađu u onome što već posedujemo. Ne kupujmo novo, već iskoristimo ono što već imamo, prenamenimo, ponovo upotrebimo… Izanđalu posteljinu možete da odnesete kod krojačice u ulici da vam sašije vrećice za merenje, ne morate da kupujete nove. Nemojmo zameniti klasičan konzumerizam onim zelenim”, apelovala je.

5) Popravljajte, prenamenite, reciklirajte, kompostirajte

Milja je pomenula i tekstilni i elektronski otpad. Treba da vodimo računa o tome koliko bacamo i zbog čega, kao i da razmotrimo popravku, doniranje, prenamenu, reciklažu, kako plastike tako i predmeta od ostalih sirovina. Nije sve za šta pomislimo da je otpad – zapravo otpad.

Dobar obućar zameniće vam izlizani đon na patikama, a potrošićete znatno manje novca nego da kupite nove. Garderobu koju ste vi i vaši ukućani prerasli mogli biste prosledite lokalnim udruženjima kojima je to potrebno. Okrnjena šolja poslužiće za sadnju cveta umesto saksije. Tehniku kojoj više definitivno nema spasa odgovorno odnesite na reciklažu.

Naša sagovornica je istakla i značaj kompostiranja: „Oko 30-60% našeg otpada je organskog porekla. Ako kompostiramo, samim tim imamo pola kante otpada manje.”

Kompostiranje za početnike: Kako da organski otpad pretvorite u izvor hranljivih materija za svoju baštu ili lokalni park

6) Pronađite ljude sa sličnom misijom 

Pred vama je izazovan i dugotrajan podvig, neretko ćete naići na nedoumice npr. šta da uradite sa VHS kasetama koje vam više ne trebaju ili poteškoće npr. kada prodavci ne žele da vam izađu u susret i izmere robu u vašim vrećicama za merenje. Zato je značajno imati pomoć istomišljenika koji će vas uputiti na rešenja, razumeti, ohrabriti.

„U ovom procesu važno je i pronaći zajednicu koja će biti vaša tehnička i psihološka podrška, bio da su u pitanju komšije sa sličnim ciljem ili naša Fejsbuk grupa Za manje smeća i više sreće”, poručila je Milja.

KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER

7) Nemojte da se forsirate

Na samom kraju – nemojte bacati kantu za smeće. Otpada, bio on plastičan ili neki drugi, će uvek biti, oslobodite se pritiska da on potpuno nestane iz vašeg života već sutra.

„Svako treba da prepozna šta kada može da postigne. Nekada od sebe možemo da tražimo puno, ali potrebno je i da prepoznamo situacije u kojima nešto ne možemo da ostvarimo. Ovaj put nije sprint trka, već maraton! Ne treba izgubiti svu snagu na samom početku, nego konstantno ulagati neke nove napore, pristupati iz drugog ugla i sačuvati svežinu i radost”, zaključila je Milja.

Komentari (0)

OSTAVI KOMENTAR