Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je početkom marta izveštaj o globalnim emisijama ugljen-dioksida (CO2) iz sektora energetike: kako je saopšteno, oslobađanje gasa sa efektom staklene bašte prošle godine poraslo je za 0,9%, odnosno za 321 milion tona. Ukupne godišnje emisije CO2 tako su dostigle novi rekord od 36,8 milijardi tona.
Skok emisija CO2 znatno je manji u odnosu na 2021. kada je iznosio 6%. Međutim, čovečanstvo je na tom polju i dalje na neodrživoj putanji rasta, upozoravaju autori analize i pozivaju na ubrzanje energetske tranzicije.
Godinu za nama je obeležila energetska kriza, rastuća inflacija i poremećaji tradicionalne trgovine gorivima. No, uprkos povećanom korišćenju nafte i uglja, veći rast emisija sprečen je razvojem obnovljivih izvora, elektromobilnosti, toplotnih pumpi i energetske efikasnosti zahvaljujući kojima je izbegnuto ispuštanje 550 miliona tona CO2.
„Bez čiste energije, rast emisija CO2 bio bi gotovo tri puta veći”, izjavio je izvršni direktor IEA, Fatih Birol. „Ipak, i dalje svedočimo povećanju emisija koje dolaze od fosilnih goriva, a koje podrivaju napore sveta u ispunjenju klimatskih ciljeva.”
Prema njegovim rečima, internacionalne i nacionalne kompanije fosilnih goriva ostvaruju rekordne profite i treba da preuzmu svoj deo odgovornosti u skladu sa javnim obećanjima za ostvarivanje klimatskih ciljeva. „Od suštinske je važnosti da preispitaju svoje strategije kako bi bili sigurni da su usklađene sa značajnim smanjenjem emisija.”
Specifični izazovi tokom 2022. doprineli su rastu emisija. Kako se navodi, od ukupno 321 miliona tona CO2, koliko je iznosio porast, 60 miliona tona mogu da se pripišu potrebama grejanja i hlađenja usled ekstremnog vremena, a 55 miliona tona ispušteno je zbog toga što nuklearne elektrane nisu radile punim kapacitetima.
Emisije CO2 iz uglja skočile su za 1,6% u prošloj godini s obzirom na to da je stanje svetske energetike uslovilo prelazak sa gasa na ovaj energent, posebno u Aziji i nešto manje u Evropi. Iako je skok ekvivalentan otprilike jednog četvrtini povećanja zabeleženog tokom 2021, on je daleko premašio prosečnu stopu godišnjeg rasta u protekloj deceniji (0,4%). Godišnje emisije iz uglja iznosile su 243 miliona tona CO2 što je novi istorijski maksimum.
Stanje na polju nafte je nešto gore: emisije CO2 porasle su za 2,5% (odnosno 268 miliona tona) na 11,2 milijarde tona, ali su ostale ispod pred-pandemijskih nivoa. Oko polovine godišnjeg rasta CO2 iz nafte oslobodio je vazdušni saobraćaj pošto se putovanja avionima oporavljaju od pada tokom pandemije koronavirusa.
Sa druge strane, emisije CO2 iz gasa zabeležile su pad od 1,6%. To je rezultat smanjenog snabedevanja u svetlu rata u Ukrajini i nastojanja evropskih kompanija i građana da smanje potrošnju ovog energenta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Najveći rast u emisijama, po sektorima, doživela je proizvodnja električne i toplotne energije, i to od 1,8% ili 261 milion tona.
Prema prošlogodišnjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), emisije gasova sa efektom staklene bašte treba da dožive vrhunac pre 2025. i da budu smanjene za 43% do kraja decenije kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 °C. U ovom trenutku deluje kao da nismo na dobrom putu da to ostvarimo.
