U periodu između 1991. i 2018. globalno zagrevanje uzrokovano ljudskom aktivnošću bilo je odgovorno za 37 odsto smrtnih slučajeva povezanih sa izlaganjem visokoj temperaturi vazduha, otkriće je nove studije objavljene 31. maja u naučnom časopisu Nature Climate Change.
Nova usavršena tehnika modeliranja omogućila je naučnicima da izračunaju konkretan doprinos globalnog zagrevanja vremenskim događajima, kao što su na primer, toplotni talasi, oluje ili suše. Da bi ovaj uticaj globalnog zagrevanja sagledali i sa aspekta posledica na javno zdravlje, autori studije sakupili su podatke o izmerenim temperaturama i stopi smrtnosti za vreme toplih perioda sa 732 lokacije iz 43 države tokom 28 godina.
Istraživači su izračunali rizik za smrtni ishod od ekstremne temperature na svakoj do lokacija. Takođe, ispitivali su dve simulacije klimatskog sistema. U jednoj je uračunato zagrevanje sveta uzrokovano antropogenom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, dok u drugoj nije, nakon čega su uporedili broj smrtnih slučajeva iz oba scenarija.
Rezultati su pokazali da je više od jedne trećine smrtnih slučajeva uzrokovanih vrućinom posledica globalnog zagrevanja, a ukupni broj smrtnih ishoda sa svih lokacija zajedno na godišnjem nivou je oko 9700. U najviše pogođene regije spadaju delovi južne Azije, južne Evrope i srednje i Južne Amerike.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kako je profesor Vladimir Đurđević pisao u autorskom tekstu za Klima101 – toplotni talasi, periodi abnormalno toplog vremena u odnosu na lokalne karakteristike klime, dešavali su se i u prošlosti. Međutim, istraživanja pokazuju da je zagrevanje planete doprinelo da ih na globalnom nivou danas ima pet puta više u odnosu na broj koji bi očekivali u klimi predindustrijskog perioda. Pored toga, oni danas zahvataju 50 odsto više teritorije nego sredinom dvadesetog veka.
U Srbiji se sredinom dvadesetog veka u proseku godišnje dešavao jedan toplotni talas, a prosečna dužina njegovog trajanja je bila 6 dana. Profesor Đurđević navodi da je tokom prethodnih 10 godina prosečni broj toplotnih talasa po godini bio skoro 4, dok je njihovo ukupno trajanje u proseku bilo oko 28 dana.
Tokom jednog od najintenzivnijih toplotnih talasa sa izuzetno visokim temperaturama, koji se dogodio u julu 2007. godine, kod starijih osoba u Srbiji zabeležena je dodatna povećana smrtnost od 76 odsto, u odnosu na uobičajene vrednosti za to doba godine.
Ukoliko se ne ispune ciljevi postavljeni Pariskim dogovorom i u narednim decenijama ne odustane od sagorevanja fosilnih goriva, u Srbiji bi u proseku mogli da imamo oko 4 toplotna talasa više nego danas, koji bi bili i znatno duži. Pojedine ekstremne godine mogle bi biti jedan skoro neprekidni toplotni talas. Ukoliko se porast srednje globalne temperature ograniči na rast od 2°C, u Srbiji bi se u proseku godišnje javljala dva toplotna talasa više nego danas.
