Ukoliko bi svet jeo samo 20% govedine manje i zamenio ovo meso određenim supstitutima na bazi gljiva, krčenje šuma i emisije ugljenika koje ono prouzrokuje mogli bi da budu prepolovljeni do 2050. godine, otkrili su u novoj studiji naučnici sa Instituta za istraživanje uticaja klime Potsdam.
Vodeći autor istraživanja Florijan Hompenuder naglasio je da bi zamena mesa preživara mikoproteinima mogla značajno da smanji količinu gasova sa efektom staklene bašte iz prehrambene industrije. „Dobre vesti su da ljudi ne treba da se pribojavaju da će ubuduće jesti samo zeleniš. Mogu da nastave da jedu pljeskavice, samo će te pljeskavice biti proizvedene na drugačiji način.”
Aktuelnim sistemima za proizvodnju hrane se, prema tvrdnjama istraživača, pripisuje odgovornost za čak jednu trećinu globalnih emisija. Veliki udeo u tome ima upravo stočarstvo – ogromna šumska prostranstva, koja skladište ugljenik, krče se zarad uzgajanja goveda ili njihove hrane. Dodatno, ove životinje predstavljaju prirodni izvor metana, gasa staklene bašte koji zadržava 84 puta više toplote od ugljen-dioksida, a tokom đubrenja i upravljanja stajnjakom ispuštaju se azotni oksidi. Sve pobrojane emisije bile bi osetno smanjene kada bismo promenili način na koji se hranimo.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tim nemačkih istraživača koristio je matematički model koji je podrazumevao porast populacije, životnog standarda i broja stoke u periodu od 2020. do 2050. Ako se naša ishrana nastavi kao do sada, povećanje potrošnje govedine na svetskom nivou izazvalo bi širenje pašnjaka i useva za proizvodnju stočne hrane koje bi uvećalo godišnje krčenje šuma za čak dva puta u odnosu na trenutne stope. I emisije metana i korišćenje vode u poljoprivredi bi takođe zabeležile povećanje.
Ukoliko malo ‘usporimo’ i ograničimo potrošnju mesa, ogromne razmere ovih negativnih efekata bi mogle da budu ublažene. Tako da bi i pored velikog porasta broja stanovnika uticaj ishrane na životnu sredinu bio sličan današnjem.
Mikrobni proteini, kao alternativa govedini, već su dostupni u supermarketima širom sveta. Proces fermentacije spora gljiva sa glukozom i drugim nutrijentima sličan je onome koji se odvija pri spravljanju piva. Kao rezultat nastaje proteinski proizvod koji može da ima isti ukus, teksturu i nutritivnu vrednost poput crvenog mesa. U poređenju sa govedinom, pa čak i piletinom, mikoproteini imaju znatno niže emisije ugljen-dioksida, ali i potrošnju vode.
Smanjenjem količine govedine u svojim jelovnicima bismo, dakle, doprineli očuvanju šuma i redukciji štetnih emisija koje dolaze iz prehrambene industrije. Međutim, Hompenuder je istakao da to neće u potpunosti rešiti klimatsku krizu. „Ovo nije brzo, magično rešenje za sve”, zaključio je on.
Njegov kolega Aleksander Pop pričao je o biotehnologiji kao obećavajućem setu alata za brojne izazove vezane za zemljište – od očuvanja ekosistema do poboljšanja sigurnosti snabdevanja hranom. „Alternative životinjskim proteinima, uključujući i supstitute za mlečne proizvode, mogu umnogome da pomognu dobrobiti životinja i uštedi vode, kao i da odvrate pritisak sa karbonski i biološki bogatih ekosistema”, objasnio je.
