Havaji su ove nedelje u poslednjoj tamošnjoj termoelektrani sagoreli zadnje grumenje uglja i tako stavili tačku na proizvodnju struje iz najprljavijeg energenta. Počev od 1. septembra ovo postrojenje, u vlasništvu korporacije AES, zatvoreno je nakon trideset godina rada.
Termoelektrana, snage 180 MW, bila je jedan od najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte na Havajima. Svake godine oslobađala je oko 1,5 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu produbljavajući klimatske promene kojima ostrvljani već svedoče pre svega kroz izbeljivanje korala, porast nivoa mora, sve jače oluje i suše koje povećavaju rizik od požara.
Postrojenje je obezbeđivalo električnu energiju za petinu ostrva Oahu koje je najnaseljenije u havajskom arhipelagu. Kako je saopštila vlada, ova američka savezna država poseduje dovoljne proizvodne kapacitete da nastavi da zadovoljava energetske potrebe 310 hiljada potrošača.
Deo neophodne struje generisaće i prva velika solarna elektrana sa baterijama koja je priključena na elektromrežu ostrva Oahu u avgustu, a koja ima kapacitet 39 MW. Tokom naredne godine biće završeno još nekoliko zelenih energetskih projekata, svi oni doprineće cilju Havaja da od 2045. proizvodi isključivo električnu energiju iz obnovljivih izvora.
Trenutno je oko 40% struje na pacifičkim ostrvima održivog porekla – iz solarnih elektrana, vetroparkova, hidrocentrala i geotermalnih elektrana.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Bez obzira na to što su se Havaji rešili najgoreg fosilnog goriva i teže ubrzanoj energetskoj tranziciji, u proizvodnji struje se i dalje dosta oslanjaju na naftu koja zagađuje tek nešto manje od uglja i sve je skuplja zbog aktuelne energetske krize. Zamena uglja naftom mogla bi zbog toga da rezultuje većim računima za električnu energiju.
Inače, u prošloj godini oko dve trećine struje poteklo od nafte, što Havaje čini američkom saveznom državom najviše zavisnom od ovog energenta.
