Fotografija: MIKSER YouTube (screenshot)
Na periferiji Šapca nalazi se jedno neobično naselje koje je zelenu budućnost dočekalo decenijama ranije u odnosu na ostatak zemlje. Reč je o energetski nezavisnom ostrvu Letnjikovac.
„Na ovoj lokaciji uspeli smo da svu energiju proizvedemo iz obnovljivih izvora. Taj deo grada je već stigao u 2050. godinu”, kaže jedan od učesnika projekta i nekadašnji direktor JKP Toplana Šabac, Slobodan Jerotić.
Energetski nezavisno ostrvo čini osam javnih objekata koje se toplotnom energijom snabdevaju pomoću kotlova na drvnu sečku, dok se struja proizvodi u dve fotonaponske centrale koje su izgrađene na Centru za edukaciju i zgradi tamošnje osnovne škole.
„Postavljena je i jedna termal-solar instalacija za zagrevanje vode u Gradskoj kuhinji”, otkriva Jerotić. Ali ovaj podvig deo je šire slike.
„Toplana je, tokom četiri godine koliko sam bio direktor, pokušala da se približi građanima i da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa njima kako bismo zajednički rešili neke probleme i kako bismo im pomogli da im računi za grejanje budu niži, ali i da uzmu učešće u zelenoj tranziciji.”
Sa ovim ekspertom za obnovljive izvore i energetsku efikasnost razgovarali smo i o drugim primerima dobre prakse u poslovanju JKP Toplana Šabac, ulozi prirodnog gasa u procesu energetske tranzicije, kao i unapređenju statusa kupaca-proizvođača u Srbiji.
Put ka sistemu daljinskog grejanja bez fosilnih goriva
Dok je Slobodan Jerotić bio na poziciji direktora JKP Toplana Šabac, od 2018. do 2021. godine, delovalo je veoma realno da se do sredine veka Šapčani greju bez fosilnih goriva.
„Šabac je u tom momentu bio jedan od retkih gradova u Srbiji koji je imao funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda”, priseća se Jerotić.
A upravo je ta čista voda, boljeg kvaliteta od savske, koja se ispuštala u reku Savu mogla da bude okosnica energetske tranzicije.
„Umesto da bušimo bunare, imali smo ozbiljnu količinu energije koja je mogla da se dobije hlađenjem vode pre ispuštanja u reku i upotrebom toplotne pumpe. Oko 30-40% potreba sistema daljinskog grejanja za energijom mogli bismo da proizvedemo iz otpadne vode.”
Prema Jerotićevim rečima, kroz saradnju sa lokalnom firmom koja se bavila građevinskim radovima i energetikom mogli su da pokriju još oko 15% postojećih potreba.
„Firma je imala četiri postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije pojedinačne snage jedan megavat. Otpadnu toplotu iz tih postrojenja mogli smo da ubacimo u sistem daljinskog grejanja.”
Nažalost, projekti su, uprkos opredeljenim sredstvima, prekinuti.
„Da su realizovani, danas bismo više od 50% potrebne energije dobijali iz obnovljivih izvora. Trenutno je 2023. Dakle, imali bismo još dvadeset sedam godina da potpuno dekarbonizujemo sistem daljinskog grejanja.”
U praksi to znači apsolutni zaokret i napuštanje fosilnih goriva – pa i prirodnog gasa.
Slobodan Jerotić
U međuvremenu, neke toplane su u poslednjih nekoliko godina prešle sa upotrebe uglja i mazuta na prirodni gas, što prirodni gas koji se doprema cevovodima, što komprimovani prirodni gas koji se doprema terminalski.
„To je dobra okolnost po njih”, ocenjuje nekadašnji direktor JKP Toplana Šabac. „Međutim, prirodni gas je i dalje fosilno gorivo koje emituje azotne okside. Azotni oksidi su sekundardni izvor PM čestica. Suštinski, nema više zagađenja sumpor-oksidom, ali još uvek imamo zagađenje.”
„Stoga bi svima trebalo da bude cilj da se, u skladu sa Programom razvoja energetike i Nacionalnim klimatskim i energetskim planom, pripreme programi kako bi se u što kraćem vremenskom periodu i u rokovima, koji su navedeni u ovim dokumentima, realizovala tranzicija sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije”, naglašava Jerotić u razgovoru.
Prirodni gas nije problematičan samo zato što usporava borbu sa klimatskim promenama i put ka neto nultim emisijama, njegova primena zadaje finansijske izazove samim toplanama s obzirom na divljanje cena. A većina toplana u Srbiji oslanja se upravo na ovaj energent u sistemu daljinskog grejanja.
„Prema sadašnjem zakonskom okviru, toplane prirodni gas kupuju na tržištu”, objašnjava Jerotić. „Cene su promenljive i zavise od tržišnih uslova, a toplane za cenu toplotne energije treba da dobiju saglasnost od lokalnih samouprava koje su njihovi osnivači. To toplane dovodi u nezgodnu situaciju – da, sa jedne strane, kupuju prirodni gas na tržištu, koji je maltene najveći input za njihovo poslovanje, a sa druge strane da je cena toplotne energije, koja je njihov proizvod, regulisana i ograničena. Tu postoji sistemski problem.”
Jerotić smatra da je prirodni gas tranziciono gorivo, ali podseća da ne treba da na tome stanemo: „Naš cilj je da se fosilna goriva, a među njima i prirodni gas, ne koriste ni u toplanama ni u individualnim ložištima. U zelenoj privredi neće biti mesta za ovaj energent.”
Dok se oslanjamo na fosilna goriva u proizvodnji toplotne energije, kako navodi Jerotić, postojeća gasna infrastruktura može da se ukombinuje sa sistemom daljinskog grejanja tako što će se gasne kotlarnice uključivati po potrebi – pri niskim temperaturama ili u situacijama kada iz nekog drugog razloga sistem daljinskog grejanja ne može da pokrije potrošnju.
„Zatim, može da se uradi nešto što je u pripremi i što su evropske direktive već predvidele – a to je da se gasne kotlarnice iskoriste za ugradnju malih postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije”, konstatuje naš sagovornik.
„Takve jedinice bi isporučivale električnu energiju za potrebe zgrade u kojoj se nalaze ili u elektromrežu, dok bi se toplotna energija, koja je u tom procesu balast, upotrebljavala za zagrevanje zgrade ili, u slučaju viška, ubacila u sistem. Vremenom, kada se steknu uslovi i kada mreža daljinskog grejanja bude dovoljno razvijena, gasne kotlarnice bi se polako gasile.”
„To je jako bitno zato što je sistem daljinskog grejanja izuzetno fleksibilan – može da prihvati razne izvore toplotne energije, na primer obnovljive. Gasne kotlarnice bi tokom tranzicionog perioda mogle da pokrivaju 5-10% energetske potrošnje”, zaključuje.
Šta je JKP Toplana Šabac radila kako bi unapredila sistem daljinskog grejanja?
„U periodu dok sam bio direktor JKP Toplana Šabac, preduzeće je radilo na unapređenju mreže daljinskog grejanja”, kaže Slobodan Jerotić.
Jedan od interesantnih projekata, koji je realizovan u saradnji sa Kancelarijom Ujedinjenih nacija, jeste automatizacija toplotnih podstanica. „Tako smo omogućili fleksibilno upravljanje sistemom i unapredili njegovu efikasnost”, ističe on.
Ipak, to je bio tek početak.
JKP Toplana Šabac i naš sagovornik bili su među nosiocima pionirskog poduhvata pokretanja prve energetske zadruge kod nas u kojem su imali pomoć kolega iz regiona kao što je Zelena energetska zadruga iz Zagreba. A tada još nije postojao Zakon o obnovljivim izvorima energije, a ni termin kupac-proizvođač.
„Dobra realizacija i iskustvo koje smo stekli na projektu automatizacije toplotnih podstanica bili su indikator za UN i UNDP o kvalitetu našeg rada, pa su nas pozvali da institucionalno podržimo osnivanje energetske zadruge”, objašnjava Jerotić.
„Našli smo veoma zanimljivo rešenje – da građani udruženi u energetsku zadrugu investiraju u izgradnju fotonaponske centrale koja se nalazi i proizvodi električnu energiju na krovu Toplane, a kojom upravlja sama Toplana. Toplana građanima plaća rentiranje te fotonaponske centrale u iznosu u kojem bi inače platila električnu energiju od Elektroprivrede Srbije pod pretpostavkom da toga nema. Na taj način smo želeli da zajedno sa građanima učestvujemo u zelenim projektima i projektima primene nove tehnologije i doprinesemo tome da žive u zdravijem okruženju.”
Iako energetske zadruge nisu u koliziji sa postojećim zakonima, ukoliko bi se uključile u Zakon o korišćenju obnovljivih izvora promenio bi se njihov status – u tom slučaju one bi se tretirale kao investitori, a trenutno su bez obzira na svoje specifičnosti u istom rangu kao sve druge zadruge poput poljoprivrednih.
„Iskreno smo se nadali da će energetske zadruge postati glavna poluga koja će da pokrene zelenu tranziciju, odnosno omasovi upotrebu fotonaponskih centrala kod građana. Međutim, to se nije desilo. Iz nekog razloga, energetske zadruge nisu prepoznate Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije”, priča Jerotić i naglašava da se energetske zadruge ne osnivaju samo sa fokusom na solarnu energiju. „One mogu da se formiraju da bi se u nekim perifernim delovima grada ili u selima razvijao sistem daljinskog grejanja koji bi koristio obnovljive izvore energije. Mogu da se usmere i na prikupljanje biomase – da imamo logističke centre gde bi ljudi donosili drvo ili neke svoje ostatke iz poljoprivredne proizvodnje.”
On je uprkos tome optimističan i veruje u to da će se u nekom budućem trenutku energetske zadruge kod nas popularizovati i da će u mnogim mestima građani slediti njihov primer.
„Pitanje je samo kako ćemo da ubedimo donosioce odluka da se promene određene stvari u zakonu”, navodi naš sagovornik, ali dodaje da to neće dramatično da promeni stvari jer se radi o malim instalacijama.
„Ništa spektakularno neće da se desi u okviru energetskog sistema, ali će se promeniti način razmišljanja i podstaći će se kolektivne akcije na polju zelene energije i očuvanja životne sredine.”
Slobodan Jerotić
Slobodan Jerotić insistira na važnosti mera energetske efikasnosti u našoj zemlji koja troši znatno više energije u poređenju sa evropskim prosekom. S tim na umu, jedan od projekata koji se sprovela JKP Toplana Šabac jeste termoizolacija zgrada.
„Napravili smo model, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, javnu energy service kompaniju kojoj je bilo omogućeno da pristupi finansijskim sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj u svrhu pribavljanja kredita od 2,5 miliona evra. Novac smo zajedno sa građanima usmerili ka termoizolaciji zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja.”
„Mogli smo da, pomoću kaloriometara, utvrdimo kakvo je bilo stanje potrošnje energije pre ulaska u projekat i nakon termoizolacije. Zaključili smo da je 20-30% smanjena potrošnja. Ukoliko se, pored termoizolacije, primene i druge mere energetske efikasnosti kao što je zamena stolarije i ugradnja termostatskog ventila, uštede su bile i do 40-60%. Računi građana su zaista bili manji i imali su interes da se pridruže projektu.”
Sa druge strane, šabačka toplana je imala sopstenu korist: omogućeno joj je bolje poslovanje – procenat naplate se povećao, sistem je bolje radio, mogli su da priključe više potrošača što su i uradili.
„Posledica je da je 2020. godine uvedeno besplatno priključenje na sistem daljinskog grejanja”, kaže Jerotić.
Građanima je, kroz partnerstvo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, omogućeno da investiciju u termoizolaciju zgrada vrate kroz dvanaest godina, odnosno na 144 jednake rate.
„Oni otplaćuju ulaganje kroz uštede s obzirom na to da su im računi umanjeni. Povrh toga, termoizolacija je podigla i vrednost njihove nekretnine.”
Kako otkriva Jerotić, projekat još nije završen: „Nažalost zbog pandemije koronavirusa cela priča se usporila. Očekivali smo da se oko 40 zgrada sa više od 1.000 domaćinstava priključi, ali cifra će verovatno biti niža.”
Naš sagovornik ponosi se i drugim aktivnostima iza kojih stoji JKP Toplana Šabac. Među njima je i korišćenje najsavremenijih softvera u poslovanju, ali i Akademija za obnovljive izvore energije. Ona je smeštena upravo na energetski nezavisnom ostrvu u naselju Letnjikovac i služi edukaciji dece, korisnika, instalatera i inženjera.
„Program je akreditovan za prekvalifikaciju starijih od 18 godina da postanu monteri fotonaponskih centrala i termal-solar instalacija. Još 2018-2019. vodili smo računa o nečemu što se danas naziva pravedna tranzicija.”
Dodatno, kroz instituciju Otvorenih vrata, određenim danom tokom nedelje Šapčani su mogli da dođu u preduzeće kako bi se sa stručnim licima konsultovali oko načina grejanja, ušteda i mera energetske efikasnosti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Nedostatak informacija i netransparentnost kao najveći problemi Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije
Vlada Republike Srbije usvojila je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora 2021. godine, a početkom ove on je dopunjen. Šta misli Slobodan Jerotić kada je reč o dokumentu koji treba da bude od suštinskog značaja za energetsku tranziciju u zemlji?
„Na osnovu dosadašnjeg iskustva, mene je najviše iznenadio nedostatak informacija i nedostatak potrebe da se građani informišu”, konstatuje on. „Taj zakon jeste usvojen 2021. godine i onda su pripremljeni prateći akti, ali se pokazalo da tu nije bilo resorne saradnje i da Ministarstvo finansija nije pratilo rad Ministarstva energetike ili obrnuto. Tako je došlo do usvajanja uredbe koja nije bila u potpunosti upotrebljiva.”
„Pioniri u korišćenju zelene energije i koji su prvi postavili fotonaposke centrale na svojim domovima su se udružili i pokrenuli inicijativu da se nešto od tih zakona promeni. U prvom krugu uspeli su da praktično dovedu do izmene Zakona o porezu na dodatnu vrednost tako da se porez na dodatnu vrednost naplaćuje isključivo na struju koju kupac-proizvođač ne može da proizvede”, kaže Jerotić.
Izmena zakona koja je u toku donosi ograničenje kapaciteta fotonaponskih centrala za kupce-proizvođače, što je u skladu sa praksom u Evropskoj uniji i Energetskoj zajednici. Ali još jednom građani nisu dovoljno informisani o razlozima takvih propisa.
„Opet se donosi uredba koja je vrlo mistična, niko neće da objasni zašto je to urađeno”, ocenjuje. „Niko neće da izađe i kaže da naše solarne elektrane koje se grade na krovovima ne treba da se grade prema sadašnjoj potrošnji zato što se trenutno rasipamo energijom. One treba da se grade u skladu sa normalnom potrošnjom, odnosno kada bi se aktuelna potrošnja smanjila za 50-60% u poređenju sa aktuelnom i svela na prosek u državama Evropske unije.”
„Potrebne su stotine godine da se ovde promeni profil potrošnje energije, sa načinom sufinansiranja koji se sada praktikuje i važećim mehanizmom podsticaja. Ograničenje koje je uvedeno ovim zakonom tada bi bilo sasvim realno”, poručuje on.
Prema Jerotićevom mišljenju, postoji čitav niz projekata koji treba da se sprovode, s tim što su na prvom mestu projekti za unapređenje energetske efikasnosti pa tek onda zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije.
„Frustriran sam zato što država ne pokušava da edukuje ljude i da sve što radi radi na transparentan način. Šta god da se dešava, mi imamo ideju da je to nešto spektakularno, pa smo euforični, a posle se razočaramo zato što neke stvari nisu urađene kako treba. To se upravo desilo sa ovim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije i kreiranjem profila kupca-proizvođača.”
Naš sagovornik je stava da bi manji broj građana pristupio izgradnji solarnih elektrana da su znali šta ih čeka.
„Ali to bi onda bio dodatni pritisak za donosioce odluka da imaju dobre zakone, da se potrude više i da mere i aktivnosti koje donose više prilagode građanima. U tom slučaju bismo svedočili omasovljenju! Ovako svako radi nezavisno za sebe i ona druga strana ne zna šta se tu dešava, a na kraju su svi iznenađeni.”
Prema Jerotićevom mišljenju, u vreme donošenja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije nadležno ministarstvo nije bilo transparentno pa su građani donosili odluke koje nisu bile potpuno informisane.
„Onda je nastupilo razočaranje. Sa jedne strane, razočaranje građana zato što nisu dobili ono što su očekivali i sa druge strane razočaranje ministarstva zato što nije ostvaren efekat onoliki koliki bi želeli da bude. Tako da smo svi na gubitku!”
„Dakle, nedostatak informacija je u ovom trenutku najveći problem”, zaključuje Slobodan Jerotić.
