Dr Vladimir Cvetković: Nizak je stepen spremnosti za reagovanje u prirodnim katastrofama

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji je izradilo 1200 eksperata za globalne rizike, kreatora politika i predstavnika industrije, klimatske promene predstavljaju najveću dugoročnu pretnju za čovečanstvo.

U svetu koji se zagreva, kolika opasnost se nadvija nad Srbijom i da li smo je kao građani svesni?

O tome smo razgovarali sa prof. dr Vladimirom M. Cvetkovićem sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i članom Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Dobar test za našu spremnost na klimatske promene, iz bezbednosne perspektive, predstavljale su katastrofalne poplave iz 2014. godine. Pitali smo Cvetkovića: kako ocenjuje reakcije nadležnih organa, javnih službi, i javnosti uopšte?

Dr Vladimir M. Cvetković: Poplave kao prirodne katastrofe se ne mogu sprečiti već se sa njima mora živeti. Shodno tome, lјudi se moraju prilagoditi i biti spremni na neminovno. Koje sve aktivnosti treba preduzeti i koji su faktori koji utiču na čoveka da ih preduzme ili ne preduzme predstavlјa nedovolјno razjašnjeno pitanje. Iako bi postojala jaka volјa nadležnih institucija da se nivo spremnosti građana podigne na viši nivo, to je za sada u Srbiji nezamislivo. 

Naime, za sada ne postoji utvrđen tzv. javni indeks spremnosti nadležnih službi i građana za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u RS, niti je jasno kakva je priroda i način uticaja tih faktora.

Posledice poplava koje su zadesile područje Srbije u toku 2014. godine ukazale su na veoma nizak stepen spremnosti stanovništva i nadležnih državnih organa za reagovanje u prirodnim katastrofama. 

Imajući u vidu neispitanost nivoa i faktora uticaja na spremnost za reagovanje, u sklopu svoje doktorske disertacije ,,Spremnost građana za reagovanјe na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom u Republici Srbiji” sproveo sam multime­todsko istraživanje koje je obuhvatilo kvantitativan i kvalitativan istraživački pristup sa cilјem utvrđivanja nivoa i uticaja određenih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških karakteristika građana na njihovu spremnost za reagovanje. 

Imajući u vidu sve lokalne zajednice u Srbiji u kojima se dogodila ili postoji visok rizik da se dogodi poplava, metodom slučajnog uzorka odabrano je njih 19 od ukupno 150 opština i 23 grada i grada Beograda. U odabranim lo­kalnim zajednicama istraživanje se obavilo u onim delovima koji su bili najugroženiji u odno­su na visinu vode ili potencijalni rizik od nastanka poplave. 

Sudeći po rezultatima istraživanja, građani Republike Srbije u izvesnoj meri su nespre­mni za reagovanje na prirodnu katastrofu izazvanu poplavom, i njihov javni indeks spremno­sti za reagovanje iznosi 10,5 od ukupno mogućih 33. 

Mada je 77,4% njih doživelo nematerijalne i 67,3% materijalne posledice poplave, 77,9% ističe da zna šta je poplava, a tek oko petine ispitanika poznaje bezbednosne procedure reagovanja. Njih 40% ističe da ih je u porodici ne­ko edukovao o poplavama. Stanovništvo je otprilike podeljeno – polovina njih oseća, a polovina ne oseća strah od poplava.

Tek nešto više od svakog četvrtog ispitanika ističe da zna šta treba raditi nakon zvaničnog upozorenja o naila­sku poplavnog talasa; sličan je procenat onih koji poseduje zalihe. Njih 37,2% odgovorilo je da poseduju zali­he hrane za 4 dana; 26% poseduju zalihe vode za 4 dana; 17,6% ispitanika poseduje radio tranzistor, 40% baterijsku lampu; 1,3% ispitanika poseduje pisani plan za reagovanje; 24,5% poseduje kopije finansijskih i drugih osiguravajućih dokumenata na bezbednom mestu…

Na osnovu mnogobrojnih sprovedenih istraživanja, može se istaći da je potrebno nastaviti sa unapređivanjem sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Još uvek, mnogobrojne interventno-spasilačke službe kao što su policija, vatrogasno-spasilačke jedinice i službe hitne medicinske pomoći nemaju dovoljno razvijene operativne procedure reagovanja u različitim vanrednim situacijama. Pored toga, potrebno je unaprediti nivo materijalno-tehničke opremljenosti takvih službi kako bi bili u stanju da efikasno reaguju.

Koliko je visok rizik od klimatskih promena za bezbednost Srbije? Koje posledice bi mogle da budu najizraženije na našim prostorima?

Klimatske promene do kojih je dovelo globalno zagrevanje prouzrokovano ljudskim aktivnostima, predstavljaju jednu od aktuelnijih tema u studijama bezbednosti. Nesumnjivo je da se na međunarodnom i nacionalnom nivou (Srbije) očekuju dramatične, učestalije i ozbiljnije posledice po ljude i njihovu imovinu. 

Klimatske promene su realnost i sve više one privlače pažnju medija, donosioca odluka i zvaničnika odbrane, ali i prepoznaju kao tzv. multiplikator pretnji širom sveta. Može se istaći da su klimatske promene složene, višestruke (od suše do poplava) i multidimenzionalne (od lokalnih do globalnih) opasnosti koje imaju kratkoročne, srednjoročne i dugoročne aspekte. 

Sveopšte uzev, može se reći da negativne implikacije klimatskih promena ne mogu zaobići ni Srbiju, o čemu su već svedočile brojne pojave kao što su suše, poplave i klizišta. 

U cilju smanjivanja rizika od budućih katastrofa izazvanih klimatskim promenama, potrebno je osmisliti, implementirati i primeniti metode unapređivanja svesti građana o negativnim implikacijama klimatskih promena preko elektronskih medija, obrazovnih institucija, interneta i štampanih publikacija. 

Unaprediti televizijske i radio emisije u kojima će se građani sistematski informisati o uzrocima, posledicama i načinima smanjenja negativnih implikacija klimatskih promena. Uz to, preduslov unapređivanja individualne, institucionalne i sveobuhvatno drušvene pripremlјenosti za reagovanje u uslovima očekivanih katastrofa usled klimatskih promena jeste utvrđivanje nivoa svesti građana, kako bi se shodno tome osmislili odgovarajući edukativni programi i radionice. 

Shodno tome, potrebno je razviti ili adaptirati određene obrazovne programe koji bi se emitovali putem televizije i radija i na taj način ostvarila diseminacija svih relevantnih informacija o negativnim aspektima klimatskih promena. Tom prilikom, posebno voditi računa o usklađivanju obrazovnih programa sa različitim starosnim grupacijama stanovništva.

Šta podrazumeva redovna, a šta je vanredna odbrana od poplava?

Zaštita od poplava se najčešće realizuje dizajniranjem i implementacijom određenih strukturnih mera kao što su: brane, nasipi, izgradnja kanala i akumulacija, uređenje vodotoka tj. korita tekuće vode sa obalama. Odista, za potrebe zaštite od poplava mogu se koristi različiti vodni objekti: obaloutvrde, pregrade, pragovi i drugi objekti u rečnom koritu, namenjeni njegovoj stabilizaciji i pobolјšanju režima tečenja (regulacioni objekti), kao i veštačka rečna korita (kanali, proseci, izmeštena rečna korita).

Ali redovna i vanredna odbrana su jasno definisani termini, i odnose se na nivoe vodostaja koji su utvrđeni  u kriterijumima za uvođenje mera odbrane od poplava iz republičkog operativnog plana, a kada se očekuje dalјi porast vodostaja ili kada su zaštitni vodni objekti ugroženi usled dugotrajno visokih vodostaja. Nivo vanredne odbrane je, naravno, viši (i ređi) od nivoa redovne odbrane.

Radili ste istraživanje građana u Beogradu o bezbednosnim rizicima klimatskih promena. Da li nam možete reći nešto više o rezultatima? Da li su vas rezultati iznenadili i zbog čega?

Ispitani su stavovi građana o negativnim implikacijama klimatskih promena po bezbednost lјudi i njihove imovine, kao i uticaji različitih demografskih i socio-ekonomskih faktora na takve stavove. Iz tako formulisanog predmeta, cilј kvantitativnog istraživanja predstavljao je ispitivanje modela za predikciju uticaja demografskih i socio-kulturnih faktora na stavove građana o bezbednosnim rizicima klimatskih promena. Ispitivanje stavova građana o bezbednosnim rizicima klimatskih promena sprovedeno je na prostom slučajnom uzorku od 438 ispitanika početkom 2019. godine u Beogradu.

Rezultati istraživanja pokazuju da je koncipirani predikcioni model statistički značajan, kao i da na stavove ispitanika utiču različiti prediktori od kojih su najznačajniji nivo obrazovanja, godine starosti i pol ispitanika. 

Dobijeni rezultati istraživanja koji ukazuju da je veliki broj ispitanika upoznat i svestan bezbednosnih rizika klimatskih promena u saglasnosti su sa rezultatima prethodnih istraživanja sprovedenih širom sveta. Na visok nivo svesti o bezbednosnim rizicima klimatskih promena, može se pretpostaviti, uticali su različiti faktori od kojih se za najznačajnije mogu uzeti u obzir manifestacije različitih ekstremnih temperatura i katastrofa. 

U odnosu na način informisanja o klimatskim promenama, može se uvideti da elektronski mediji u velikoj meri kreiraju društvenu svest u pogledu klimatskih promena i stoga više pažnje treba posvetiti koncipiranju i prikazivanju edukativnih elektronskih multimedijalnih sadržaja koji bi ne samo podigli svest lјudi o ozbilјnim problemima klimatskih promena, nego bi se unapredio nivo pripremlјenosti građana za delotvornije reagovanje u uslovima katastrofa prouzrokovanih klimatskim promenama.

U radu je utvrđeno da kod građana postoji visoka svest o povezanosti klimatskih promena, prirodnih opasnosti i samog nivoa njihove bezbednosti. Pritom, ispitanici klimatske promene najčešće povezuju sa poplavama, a najređe sa sušama, što je donekle i očekivano imajući u vidu da su poplave na prostorima Srbije ostavile dubok trag u svesti građana. Iz tih razloga, u programima i kampanjama unapređenja svesti lјudi o klimatskim promenama, potrebno je dati i prikaz poplava koje donekle pokazuju bespomoćnost društva da se u potpunosti zaštiti od njih.

U odnosu na model predikcije stavova o izvorima informisanja o bezbednosnim rizicima klimatskih promena putem različitih medija (elektronski mediji – nivo obrazovanja i vrsta vlasništva nad objektom; obrazovne institucije – godine starosti i dužina prebivališta; internet – godine starosti, nivo obrazovanja i dužina prebivališta; štampane publikacije – godine starosti, nivo obrazovanja i vrsta vlasništva nad objektom), utvrđeno je da u tri od četiri posmatrana modaliteta informisanja građana, nivo obrazovanja i godine starosti predstavljaju preovlađujuće predikcione varijable.

Iako bi se na osnovu prikazanih rezultata moglo konstatovati, da je većina građana upoznata sa činjenicom da klimatske promene ozbilјno remete normalno funkcionisanje lјudi, skoro jedna trećina uopšte toga nije svesna. Svakako, postavlјa se pitanje nivoa objektivne informisanosti o bezbednosnim rizicima klimatskih promena koji bi se mogao ispitati u budućim istraživanjima testiranjem samog znanja odnosno informisanosti.

Na koji način klimatske promene ugrožavaju bezbednost drugih zemalja? Da li možete da navedete neke aktuelne primere takvih opasnosti? Koliko bi situacija mogla da se pogorša u budućnosti?

Klimatske promene se sve češće prepoznaju kao multiplikator pretnji koji pogoršava postojeće trendove, tenzije i nestabilnosti. Klјučni izazov je to što one prete da opterete državu i regione koji su već slabi i skloni konfliktima. 

Posledice klimatskih promena već su prisutne: temperatura je u porastu, ledeni vrhovi i glečeri se tope, a prirodne katastrofe postaju sve češće i intenzivnije. Može se reći da klimatske promene mogu da izazovu: sukobe oko resursa; ekonomske štete i rizik za priobalne gradove i klјučnu infrastrukturu; gubitak teritorije i granične sporove; migracije izazvane pogoršanjem uslova u okruženju; krhku situaciju i radikalizaciju; tenzije oko snabdevanja energijom; pritisak na međunarodno upravlјanje. 

Predviđanja međunarodnih sukoba koji proizilaze iz posledica klimatskih promena su, može se reći, preuranjena. Ipak, pažlјivije analize međusobne povezanosti klimatskih promena i bezbednosnih implikacija, pored toga što nedvosmisleno ukazuju na to da je sukob između država malo verovatan, ističu i činjenicu da će posledice klimatskih promena uticati na ekološke migracije koje će povećati rizik od građanskih sukoba između različitih društvenih grupa. To je sveobuhvatna pretnja koja na različite direktne/indirektne načine ugrožava zdravlјe svih stanovnika Zemlјe. 

UN planira da svakoj osobi u narednih pet godina obezbedi pristup sistemu za rano upozoravanje o prirodnim katastrofama. Zbog čega je to, prema vašem mišljenju, važno i kako bi trebalo da izgleda u praksi?

Donosioci odluka uobičajeno vrlo sporo i teško donose odluke, imajući u vidu ogroman broj faktora koji se moraju uzeti u obzir, pa je stoga neprocenjivo imati u vidu sledeće: a) građane je neophodno o mogućim opasnostima obavestiti u što kraćem vremenskom periodu; b) većina rizične populacije može biti obaveštena u roku od 3 sata bez upotrebe specijalizovanih tehničkih sistema; v) upozorenja se noću prenose mnogo sporije nego uveče ili tokom radnog vremena; g) nove tehnologije ubrzavaju proces informisanja javnosti; d) neformalne informacije igraju značajnu ulogu u procesu javnog informisanja; d) vreme reakcije javnosti zavisi od opažene pretnje.

Najčešće korišćene tehnologije za upozoravanje javnosti su sirene koje ispuštaju jake i specifične zvukove, zatim elektronski mediji i osoblјe nadležnih institucija koje izlazi na ulice i informiše građane korišćenjem odgovarajućih zvučnika ili megafona. 

Svi spomenuti načini informisanja građana imaju svojih prednosti i nedostataka, kao i inovativna pobolјšanja ili alternativne zamene. Sami sistemi ranog upozoravanja su nastali 1980-ih godina, kada je glad u Sudanu i Etiopiji izazvala potrebu za predviđanjem i sprečavanjem buduće nesigurnosti hrane. 

Sistemi ranog upozoravanja dizajnirani za obaveštavanje stanovništva od posledica katastrofa koje izazivaju vulkani, zemlјotresi, cunamiji i poplave mogu izgledati neadekvatni u suočavanju sa epidemijama zaraznih bolesti poput Kovid-19. Iz tih razloga, neophodno je stalno pobolјšanje sistema ranog upozoravanja stanovništva kako bi se odgovorilo na sve prirodne i tehničko-tehnološke rizike sa kojima se suočava od strane zajednice.

U Srbiji, sistem javne uzbune čine odgovarajući zvučni izvori (sirene), uređaji za prenos i prijem signala za dalјinsko upravlјanje sirena, prenosnih puteva i druge opreme i specijalizovanih jedinica civilne zaštite za uzbunjivanje. 

Takođe, lokalne samouprave obavlјaju nabavke, zastoje i održavanje u skladu sa svojim procenama rizika, akustičkim studijama, tehničkim standardima. Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu da završe akustične studije u roku od 3 godine, a ako nemaju sistem dalјinske aktivacije, moraju imati specijalizovane jedinice civilne zaštite za uzbunjivanje. Pomenutim sistemom upravlјa Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

Važno je napomenuti da su sirene u Srbiji postavlјene pre skoro 50 godina i može se reći da je njihova funkcionalnost u velikoj meri upitna. Takođe, čak i nakon 11 godina od navedene namere da se uvede univerzalnost sistema „broj 112 za hitne pozive” koji je trebalo pružiti koordiniranu, brzu i efikasnu intervenciju i pomoć u katastrofama, u potpunoj saglasnosti sa postojećim standardima i praksom u zemlјama Evropske unije, još nije u funkciji.

Sistemi ranog upozoravanja suočavaju se sa mnogobrojnim izazovima i  ograničenjima: nedostatak kvalitetne komunikacije o rizicima od katastrofa, načina izdavanja upozorenja i sposobnosti reagovanja zajednice; nedostatak jasnih, nedvosmislenih i preciznih poruka; korišćenje više komunikacionih kanala; lokalni pristup ranom upozoravanju „odozdo prema gore” pruža višedimenzionalnu reakciju na pitanja i zahteve kroz aktivno angažovanje lokalnih zajednica; različite grupe imaju različite ranjivosti prema kulturi, polu ili drugim karakteristikama koje utiču na njihovu sposobnost da se efikasno pripreme, spreče i odgovore na katastrofe; sistemi za rano upozoravanje na više opasnosti takođe će se aktivirati češće od sistema upozorenja za jednu opasnost; sistemi diseminacije moraju biti dostupni svima (starima, mladima, gluvim i nemima); obrazovanje i svest javnosti se moraju pobolјšati.

Vremenski ekstremi poslednjih godina izazivaju štetu koja se meri hiljadama milijardi dolara i sve su učestaliji. Međutim, prema novom izveštaju SMO, znatno manje ljudi tragično strada. Zahvaljujući kojim aktivnostima je svet ovo postigao?

Uprkos porastu broja prirodnih i antropogenih katastrofa, došlo je do smanjivanja negativnih posledica zahvaljujući svim merama ublažavanja rizika od katastrofa. One mogu biti strukturne i nestrukturne. 

Strukturne mere imaju odlučujuću ulogu u obezbeđivanju funkcionalnosti raznovrsnih kritičnih infrastruktura u prirodnim katastrofama. Pod strukturnim merama ublažavanja prirodnih katastrofa se podrazumeva dizajniranje, konstruisanje, održavanje i renoviranje kritičnih infrastruktura da se odupru fizičkim silama i udarim katastrofa. 

To su mere strukturnog ublažavanja koje podrazumevaju ili diktiraju potrebu za nekim oblikom izgradnje, inženjerstva ili drugih mehaničkih promena ili pobolјšanja usmerenih na smanjenje verovatnoće ili posledica rizika od opasnosti. Takve mere su generalno skupe i uklјučuju pun spektar pitanja regulacije, usaglašavanja, sprovođenja, inspekcije, održavanja i obnove kritične infrastrukture. 

Ako svaka prirodna opasnost ima jedinstven skup mera strukturnog ublažavanja koje se mogu primeniti na njen rizik, ove mere mogu da se grupišu u neke opšte kategorije. Opšte grupe strukturnog ublažavanja su: otporna konstrukcija, građevinski propisi i regulatorne mere, premeštanje, strukturna modifikacija, izgradnja mesnih skloništa, izgradnja barijera i sistema preusmeravanja ili zadržavanja, sistemi otkrivanja, fizička modifikacija, sistemi za tretman, redundancija u infrastrukturi bezbednosti života.

Nestrukturne mere ublažavanja posledica prirodnih katastrofa obuhvataju napore za smanjenje izloženosti kritične infrastrukture uslovima opasnosti. Uklјučuju zakonski donete urbanističke mere koje uzimaju u račun moguće udare odnosno posledice katastrofa; regulisanje razvoja u zonama visoke opasnosti kao što su tereni pod nagibom skloni klizištima i priobalne zone kao meta olujnih talasa; i čak u nekim slučajevima otkup i izmeštanje zajednica ili delova zajednica, mera koja se sada koristi za oblasti koje su iskusile ponovne gubitke od poplava. Nestrukturno mere za ublažavanje posledica prirodnih katastrofa po lјude, kritičnu i drugu infrastrukturu generalno podrazumevaju smanjenje verovatnoće ili posledica rizika kroz modifikacije u lјudskom ponašanju ili prirodnim procesima. Nestrukturne mere uklјučuju: regulatorne mere, programe edukacije i podizanja svesti javnosti, nestrukturne fizičke modifikacije, ekološku kontrolu i modifikaciju ponašanja.