U Šestom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) navodi se da je razmera promena koje su zabeležene u celom klimatskom sistemu tokom post-industrijskog razdoblja nezabeležena vekovima ili čak hiljadama godina unazad. Autori, vodeći eksperti relevantnih oblasti, tvrde da „ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište” i da sutrašnjica naša planete zavisi od toga da li će čovečanstvo krenuti putem niskih ili visokih emisija.
Koje su njihove prognoze o porastu srednje globalne temperature do 2100. godine, kako se osećaju povodom budućnosti života na Zemlji izmenjene klime i da li klimatske promene utiču na njihove velike životne odluke poput selidbe i potomstva, neki od najznačajnijih klimatskih naučnika danas otkrili su u anketi koju je u septembru sproveo ugledni naučni časopis Nature.
Negativne projekcije
Ukoliko se povećane kratkoročne i dugoročne ambicije, iznete na ovogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, zaista i implementiraju, svet bi se, prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku, zagrejao za 1,8 °C u odnosu na predindustrijsko doba. Autori IPCC izveštaja su, ipak, većinski skeptični prema tome da će međunarodna zajednica i vlasti zemalja sprovesti svoje reči i politička obećanja u delo.
Šest od deset ispitanika pretpostavlja da će srednja globalna temperatura do kraja veka porasti za najmanje 3 °C, što je daleko više u odnosu na ono čemu se teži u nadaleko poznatoj konstrukciji iz Pariskog sporazuma: znatno ispod 2 °C.
S njima su saglasne i stručnjakinje u oblasti meteorologije, vanredne profesorke sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Mirjam Vujadinović Mandić i dr Ana Vuković Vimić s kojima smo razgovarali ovim povodom.
Prema mišljenju Mirjam, srednja globalna temperatura u narednih 80 godina porašće za između 3 i 3,5 °C.
„Kada kažete da trenutne politike i nacionalni doprinosi obećavaju nešto, to je kao da ništa niste rekli. Obećanja i planovi znače tek kada se ispune. Verujem da će razvijene zemlje, koje već sada okreću ekonomiju ka obnovljivim izvorima energije i stavljaju u fokus temu mitigacije, ostvariti svoje ciljeve, ali pitanje je šta će biti sa onima koje svoj razvoj oslanjaju na fosilna goriva”, obrazložila je Mirjam.
„Mislim da će temperatura, uz ostvarivanje mogućih ciljeva umanjivanja neto emisija, porasti za oko 3 °C. Do 2 °C zagrevanje će biti dosta brže. Zatim će sprovedene mere i kasnije uvedene mere imati sve primetnijeg efekta, ali će temperatura nastaviti da raste sporije.”, konstatovala je Ana.
Naučnici veruju da živimo u vreme klimatske krize
U anketi Nature-a je učestvovalo oko 92 od ukupno 233 autora IPCC izveštaja, odnosno oko 40% njih.
Čak 88% ispitanika smatra da se svet nalazi u klimatskoj krizi, a 82% očekuje da će u toku svog života posvedočiti katastrofalnim posledicama klimatskih promena. Utemeljenost njihovih očekivanja potvrdilo je i nedavno istraživanje o neravnomernoj međunegeracijskoj raspodeli efekata porasta srednje globalne temperature: ako su mlađi od 40 godina, doživeće daleko više vremenskih ekstrema od svojih roditelja.
Probuđena svešću o rastućoj razornosti i sveobuhvatnosti globalnog zagrevanja, takozvana eko-anksioznost sve je zastupljenija među mladima uzrasta od 16 do 25 godina, saopštili su nedavno istraživači. Najčešća osećanja koja u njima bude klimatske promene jesu tuga, strah, bes i nemoć. Zebnju omladine deli i više od 60% autora IPCC izveštaja koji su naveli da su iskusili negativne emocije prouzrokovane zabrinutošću povodom klimatskih promena.
Deo naučnika je s globalnim zagrevanjem na umu preispitao bitne životne odluke: gde će živeti (41%), šta će jesti, kako će putovati i koja prevozna sredstva će koristiti (21%) i da li će imati decu (17%).
Čak 98% ispitanika od 66% koji učestvuju u klimatskim akcijama (nasuprot 44% koji su označili da ostaju po strani) tvrdi da promoviše nauku kroz javne nastupe i govore, 43% potpisuje peticije, a 40% lobira kod zakonodavaca i vlada za donošenje određenih klimatskih propisa. Četvrtinu njih (25%) imamo priliku da vidimo i na demonstracijama širom sveta.
Prema navodima samog naučnog časopisa Nature, njihova nova analiza ima određene manjkavosti, koje se tiču pre svega toga što ne obuhvata stavove ostalih 60% autora IPCC izveštaja. Dva naučnika obratila su se redakciji zbog brige da studija u fokus stavlja mišljenje naučnika, a ne nauku.
Pozitivni signali
Uprkos zamerkama, nalazi studije Nature-a pružaju delimičnu perspektivu značajnog dela Međuvladinog panela za klimatske promene na globalno zagrevanje koja zapravo nije toliko sumorna kao što se na prvu loptu možda čini.
Od prvog do šestog izveštaja povećao se udeo naučnika sa globalnog juga među autorima Međuvladinog panela za klimatske promene. Čak 80% ispitanika slaže se da su u kreiranju IPCC izveštaja zastupljeni stručnjaci iz svih zemalja.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Najznačajniju ulogu Međuvladinog panela za klimatske promene naučnici vide u prenošenju naučnih saznanja građanima i donosiocima odluka (41%) i sistematizaciji dokaza (29%). Ne sme se zanemariti ni to što podržavaju oblikovanje internacionalne i nacionalne politike (16%), obezbeđuju relevantan izvor informacija (15%) i kroz rigorozan proces donose zaključke utemeljene na ogromnoj količini podataka (14%).
Oko 20% naučnika uvereno je da ćemo uspeti da ispunimo ciljeve Pariskog sporazuma, dok 4% polaže nade u postizanje najambicioznije težnje od svih: zauzdavanje porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C, koju su mnogi otpisali još davne 2015. godine.
Od realizacije planova, implementacije dogovora, povećanja ambicija i sveopšte odlučnosti sveta da okonča korišćenje fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije, zavisi da li će se tačnim ispostaviti mišljenje 60% naučnika koji projektuju porast srednje globalne temperature između 3 i 4 °C ili 4% onih najoptimističnijih.
