Arktik se zagreva četiri puta brže od globalnog proseka, leta postaju toplija, a zime sve vlažnije.
Imajući u vidu koliko dramatično ove pojave transformišu nekada snežan region, utoliko je veća zabrinutost za irvase, omiljene pomoćnike Deda Mraza. Svoju svakodnevicu treba da prilagode zagrevanju – međutim, u jednom kutku sveta na dalekom severu, aktuelne promene klime i okruženja zapravo prijaju Rudolfovoj ekipi. Reč je o norveškom arhipelagu Svalbard, udaljenom 800 kilometara od Severnog pola.
Arktički sistemi se, u odgovoru na topliju i vlažniju klimu, menjaju. Toplije vreme tamo podstiče rast vegetacije i produžava period godine kada svalbardski irvasi, inače biljojedi, mogu da se napasaju. Nasuprot mahovini koja pruža malo energije, a kojom su se u prošlosti hranili, oni sada sve više jedu uspravne biljke koje nalikuju na trave sa cvastima (graminoidi), a koje izviruju kroz sneg, kao i patuljaste grmove i polarnu vrbu.
Naučnici sa Univerziteta Oulu iz Finske prikupljali su podatke o ovim životinjama između 1995. i 2012. kada su se povećale arktičke letnje temperature i ustalilo padanje kiše preko snega. Ove promene svalbardske životne sredine bile su praćene većim brojem jedinki irvasa u dolini Reindalen. Od kasnih devedesetih do kraja istraživanja broj ženki je skočio sa 950 na 1300.
Autori studije, koja je nedavno objavljena u naučnom časopisu Global Change Biology, naveli su da je razlog tome zapravo transformacija njihove ishrane, a evo šta ju je prouzrokovalo.
Naime, viša temperatura tla i veća količina izmeta i urina irvasa omogućili su širenje graminoida – ove biljke se probijaju kroz ledeni pokrivač, a dovoljno su hranljive da zadovolje apetite rogatih životinja čak i u najstresnijim zimskim razdobljima. Očekuje se da se ovo nastavi i u budućnosti.
Nasuprot graminoidima, mahovine su niske i zbog toga nestanu pod snežnim naslagama koje se zalede zbog kiše.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ipak, realnost klimatske krize mnogo je kompleksnija od ovog izolovanog pozitivnog slučaja.
Primera radi, iz Skandinavije stiže naučno upozorenje o tome kako usled otopljavanja dolazi do pojave toksičnih mikrogljiva koje mogu da utiču na stanje i zdravlje irvasa. Životinje pretežno izbegavaju da kopaju na mestima gde su one najviše prisutne. Ali istraživači su kod jedinki koje idu na ispašu primetili mnoge simptome nalik na one izazvane mikotoksinima. Stoga je moguće da je jedan izazov samo zamenjen drugim.
Štaviše, druge podvrste irvasa, za razliku od onih sa Svalbarda, u mnogo su nepovoljnijem položaju. Tako je na ruskom poluostrvu Tajmir 2000. bilo milion jedinki, dok je danas nekada najveća populacija irvasa svedena na četvrtinu tog broja. Svetski fond za prirodu (WWF) navodi da su primarni razlozi krivolov i klimatske promene.
