Čini se da nijedan izbor koji trenutno imamo na tržištu kada je reč o novogodišnjim jelkama nije apsolutno zelen, barem u Srbiji. Određeni broj drveća sa busenom propadne u našim domovima i ne dočeka sadnju, a čak i kada ga zasadimo pitanje je da li će preživeti. Plastična jelka koja će nam potrajati više godina štetna je što zbog materijala od kog je napravljena, što zbog emisija ugljen-dioksida u toku proizvodnje. Da ne pričamo o posečenom stablu. Drveće koje je tokom praznika svetlucalo i ispunjavalo naše domove toplinom negde oko 15. januara obično postaje – otpad.
Londonska kompanija London Xmas Tree Rental rešenje vidi u iznajmljivanju jelki koje se od početka uzgajaju u saksijama, odnosno od semena.
Englezi za vreme božićnih i novogodišnjih praznika od ove kompanije mogu da iznajme drvo na period ne duži od 3 i po nedelje. To je, prema procenama kompanije, maksimalno vreme koje jelka može da preživi u kući. Predstavnici London Xmas Tree Rental-a skreću pažnju da drvo treba svakodnevno zalivati kako bi verovatnoća da preživi bila veća, te ne preporučuju iznajmljivanje jelke onima koji će tokom praznika otputovati.
Stabla u sakcijama stanovnici mogu samostalno da pokupe u lokalnim habovima ili da budu isporučena do njihovih vrata.
Nakon što se proslave završe, otvore pokloni, poskidaju ukrasi i odlože lampioni, kompanija odvozi stabla na farmu na kojoj brine o jelkama do narednog prazničnog perioda. I tako dok ne dostignu visinu od oko 2 metra kada se zasade u prirodu.
Uprkos tome što ova ideja zvuči odlično, ne treba zanemariti da je takav imidž stvorila sama kompanija. Stoga smo pitali smo Dejana Stojanovića, višeg naučnog saradnika, pomoćnika direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Univerziteta u Novom Sadu, koliko je ovakav koncept zaista održiv i praktično primenjiv.
„Sa stručnog aspekta teško je sagledati ili izmeriti koliki je doprinos. Sa psihološkog aspekta koji se tiče podizanja svesti javnosti i pokretanja teme ublažavanja klimatskih promena, vezivanja ugljenika i sadnje drveća koncept je dobar i deluje zanimljivo. Zato što je to veći i bitniji cilj”, rekao je on.
U toku proizvodnje jedne veštačke jelke oslobodi se oko 40 kg gasova sa efektom staklene bašte. To je čak 10 puta više nego kada se pravo drvo spali i oko 2 puta više nego što se emituje kada pravo drvo završi na deponiji. Kako bi ova vrsta prazničnog drveta bila održivija trebalo bi da je koristite što duži niž godina, a kada odlučite da je se rešite da razmotrite mogućnosti za reciklažu ili doniranje.
Kako da obezbedite vašoj jelki sa busenom veće izglede da se primi?
U skladu sa ozelenjavanjem svesti ljudi, Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” svake godine apeluje da se kupuju jelke sa busenom i ima nekoliko bitnih saveta za one koji se na taj korak i odvaže.
Tokom praznika drvo treba redovno prskati vodom i zalivati odstajalom vodom sobne temperature, kao i održavati umerenu vlažnost supstrata. Nemojte je držati u blizini grejnog tela jer to može izazvati opadanje četina. A posle praznika drvo ne treba odmah iznositi napolje na mesto sadnje, već je potrebno obezbediti period prilagođavanja, tokom kojeg će jelka nekoliko dana stajati u hodniku ili prostoriji koja se ne greje.
Ukoliko jelku sadite u svom dvorištu ili placu, vodite računa o izboru lokacije zato što će u narednim godinama izrasti u visoko drvo. Izbegavajte mesta suviše blizu objekata ili nadzemnih instalacija. Na ovaj način produžićete život drveta. Sadnja se vrši kada zemlja nije zamrznuta, odnosno kada spoljna temperatura nije ispod nula stepeni Celzijusa.
Preduzeće takođe godinama unazad organizuje tradicionalnu sadnju jelki sa busenom tako da drvo posle praznika možete doneti i u njihove rasadnike kako bi ih oni zasadili na planiranim lokacijama.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Birajući jelku sa busenom sprečili ste seču mladih stabala četinara i potencijalno povećali broj drveća u gradu što je bitno iz aspekta zaštite životne sredine, ali i klime. Tako ste doprineli poboljšanju kvaliteta našeg okruženja.
