U proteklih 30 godina, velika svetska jezera i rezervoari vode tokom godine gubili su neverovatne količine vode. Glavni krivci mogle bi biti klimatske promene i ljudi koji ove resurse ne upotrebljavaju na odgovoran način, pokazala je nova studija objavljena u časopisu Science.
Tim istraživača proučavao je promene nivoa vode u ukupno 2000 jezera i rezervoara na svetu, od jezera Titikaka u Latinskoj Americi do Kaspijskog mora između Evrope i Azije. Preko polovine njih (53%) se smanjilo u periodu od 1992. do 2020. godine, pokazali su satelitski snimci.
Na godišnjem nivou iz proučavanih vodenih površina u proseku nestane oko 20 hiljada milijardi litara vode. Oko 56% gubitaka pripisuje se klimatskim promenama i ljudskoj potrošnji.
Ipak, rastuće temperature i prateće posledice, prema navodima autora, dominiraju u procesu isušivanja i povlačenja jezera.
Ilustracije radi, dok se Aralsko more u centralnoj Aziji i Mrtvo more na Bliskom istoku suše usled neodrživog korišćenja, jezera u Avganistanu, Egiptu i Mongoliji nalaze se na udaru zagrevanja usled kojeg isparavaju u atmosferu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Tek 3% vode na svetu predstavlja slatka voda – a čak 87% te slatke vode uskladišteno je u prirodnim jezerima i rezervoarima.
Kako se ljudi već suočavaju sa nestašicama, neophodno je unaprediti sistem upravljanja vodom, ali i zauzdati porast temperature u skladu sa Pariskim sporazumom na 1,5 °C.
