Jovana Karaulić: Profesionalcima u sektoru kulture i umetnosti veoma je stalo da doprinesu eko-zaokretu

Dr Jovana Karaulić je producentkinja i asistentkinja u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zajedno sa svojim multidisciplinarnim timom stoji iza jedinstvenog projekta u Srbiji Green Art Incubator pokrenutog u cilju zelene transformacije kulture i umetnosti.

Neke od aktivnosti Inkubatora jesu iniciranje (re)akcija na klimatske promene u polju kulture i umetnosti; afirmisanje značaja green koncepata; razvoj zelenih projekata; umrežavanje; promovisanje zelenih politika u javnom kulturnom diskursu; motivisanje većeg učešća javnosti u ekološkom dijalogu…

Ko, šta, kada, kako i zbog čega, otkriva naša sagovornica Jovana.

Odakle je potekla ideja o pokretanju Green Art Incubatora?

Ideja za pokretanjem inicijative razvijala se, oblikovala i promišljala nekoliko meseci kroz razmenu mišljenja prijatelja i kolega koji stoje iza inicijative Green Art Incubator, a koji dolaze iz različitih naučnih, istraživačkih i praktičnih polja. U ovom složenom društvenom trenutku, obeleženom turbulentnim okolnostima zdravstvene, ekološke, socijalne i ekonomske krize, percepcija uloge kulture i umetnosti se prirodno preispituje. 

Usvajanjem stanovišta da, uprkos pojedinačnim naporima, kultura u najširem smislu nije sastavni i obavezni deo dijaloga o klimatskoj krizi, prof. Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta i ja smo ukrštali različite ideje u kreiranju neformalne inicijative koja će pokušati da pruži solucije za prevazilaženje prepreka u tom dijalogu. Procesu razvoja ideje onda se pridružila koleginica dr Ksenija Marković Božović sa FDU, čija je ekspertiza usmerena na upravljanje organizacijama u polju kulture. Zatim smo oformili širi tim, koji čine dr Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita na FDU, dr Aleksandar Brkić sa londonskog univerziteta Goldsmiths,  Neven Marinović, direktor Smart kolektiva i Sara Aresnović, novinarka Radio Beograda 2.

Kako je projekat dobijao čvršću strukturu, tako su tokom procesa razvoja ostvarena i formalna partnerstva sa Fizičkim fakultetom, Fakultetom dramskih umetnosti, SCEN odsekom Tehničkog fakulteta u Novom Sadu i portalom Seecult. Finalno, projekat je u sadašnjem obliku podržala Fondacija za otvoreno društvo. Dakle, od jedne sasvim neformalne ideje zasnovane na entuzijazmu i međusobnom razumevanju, projekat se oblikovao u prethodnoj godini i dobio višeslojan karakter usmeren na profesionalce u polju, stručnu javnost, ali i širu publiku. 

Inicijativa je orijentisana u pravcu osnaživanja umetničkih praksi organizacija i pojedinaca sa stanovišta zelene transformacije u polju umetnosti sa fokusom na pozorište, film i vizuelne umetnosti i obuhvata set akcija koje su raspoređene u nekoliko osnovnih faza: mapiranje scene i istraživanje postojećih institucionalnih i vaninstitucionalnih praksi, kreiranje digitalne platforme, realizacija serije treninga, obuka i master klasova, realizacija  zelene knjige preporuka za aktere javnih politika, kao i priručnik za primenu zelenog koncepta namenjenih institucijama i organizacijama u polju kulture.

Neke važne aktivnosti su već pokrenute, među njima se izdvaja istraživanje trenutne situacije u beogradskim pozorištima kao i radionica „Pozorište kao agent promena: mogućnost zelene transformacije” u okviru konferencije Bitef festivala „Sedimo na grani: solidarnost ili sunovrat”, a posebno se radujemo kontinuiranom radu na portalu greenartincubator.org, koji svojim news sadržajem iz interdisciplinarnog polja umetnosti i eko tema okuplja zainteresovanu grupu ljudi koja nam daje signale da je to što radimo značajno i ohrabrujuće, kako za discipline iz kojih dolazimo tako i širu zajednicu. 

Kako ocenjujete trenutno stanje kod nas? U kojoj meri su umetnici i umetnost zeleno osvešćeni? 

Jedan od osnovnih razloga za iniciranje Inkubatora odnosio se na nedostatak platformi koje bi omogućile alate i veštine koje su neophodne za promišljanje ove teme.

Utisak je da je profesionalcima u oblasti kulture i umetnosti veoma stalo do toga da doprinesu razrešenju, ili promovisanju vrednosti koje se tiču narativno-filozofsko-ideoloških koncepata u kontekstu klimatske krize, kao i procesa stvaranja i upravljanja. Ipak, nedostaje intersektorska saradnja koja bi doprinela širem razumevanju teme, kao i tome kako svojim delovanjem možemo da utičemo na eko-zaokret.  

Zbog čega je bitna zelena transformacija kulture i umetnosti? Na koji način kultura i umetnost mogu da doprinesu povećanju ekološke svesti stanovnika, ali i da doprinesu borbi za zaštitu životne sredine?

Globalno aktuelna, i intenzivno promovisana, ideja je da umetnost i kultura mogu dati značajan doprinos u uvećanju vidljivosti i sveukupnom boljem društvenom razumevanju aktuelne ekološke krize. Redefinisanje savremene paradigme kulture kao „moćnog mesta za promišljanje klimatske krize” zahteva strateški rad na sprovođenju eko-zaokreta institucija i organizacija u polju, međutim, i dalje je na globalnom planu prisutna nedovoljna primena zelenih programskih i produkcionih pristupa.

Ovo je naročito izraženo u slučaju domaće umetničke produkcije, koja beleži vrlo skromna iskustva u ovom kontekstu, što nedvosmisleno ukazuje na potrebu za osnaživanjem kulturnih aktera u ovom pravcu. I pored činjenica koje se iznose u brojnim dokumentima javnih politika širom sveta o neupitnom uticaju aktivnosti društva na izazivanje promena u klimatskom sistemu planete, utisak je da izostaje adekvatan kolektivni društveni odgovor, što je moguće posledica toga što do skoro nismo znali „kako da mislimo i osećamo tu temu”, gde se umetnost smešta u centar dijaloga.

Navedite primere nekih aktivnosti, kod nas ili u svetu, u okviru kojih su kultura i umetnost stavljene u službu borbe protiv klimatskih promena, a koje inspirišu Green Art Incubator.

Tim Inkubatora deli principe prema kojima kultura i umetnost nisu alat u promovisanju teme koja u tom trenutku pritiska društvo u celini, već ravnopravni učesnici u dijalogu o mogućim procesima transformacije i konačno sagovornici u društvenom dogovoru kakvu budućnost želimo.

Globalnih ili evropskih primera ima dosta, ali bih se radije osvrnula na dva skorašnja događaja koja su snažno uticala na percepciju kulturne i šire javnosti o ovom pitanju u našoj sredini, a to su poslednje izdanje Bitef festivala i izložba „Efekat pregleda” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Takve složene poduhvate u ovom turbulentnom vremenu doživljavam kao inspiraciju i smernicu, potencijalne tačke preokreta. U jednom delu  svoje nove knjige „Posle Apokalipse” Srećko Horvat navodi tezu o obavezi ponovnog osmišljavanja sveta prema kojoj svojim delovanjem imamo zadatak dodatnog promišljanja odgovora na izazove sa kojima se suočavamo donošenjem odluka i izbora prema kojima je drugačiji kraj sveta još uvek moguć. Želim da snažno verujem u ovu ideju. 

Koje ličnosti u oblasti kulture i umetnosti, regionalno i globalno, biste izdvojili kao nekoga ko doprinosi aktuelizaciji te teme?

I ako se i na našim prostorima tema eko-zaokreta pojavljuje kao deo javnog diskursa u nekim drugim delovima sveta ambasadori koji zagovaraju promene u pravcu zelenih transformacija su pripadnici grupa koje imaju veliku vidljivost, najpre iz domena filmske industrije, te se tako umetnici kao što su Leonardo Di Kaprio i Mark Rafalo već dugo zalažu za promene kroz različite aktivističke inicijative.

Evo i jedne ekskluzive – tim Inkubatora već neko vreme priprema format video-intervjua sa autorom dokumentarnog filma „Gasland” Džošom Foksom (Josh Fox) gde ćemo kroz njegov vanredno značajan filmski i pozorišni opus predstaviti primere dobrih praksi, u kojima je uloga umetnosti danas da pokreće dijalog sa zajednicom o temama koje je se određujuće tiču.

Da li imate neki finalni cilj? Kada ćete reći: Green Art Incubator je uspeo? Npr. da se Narodno pozorište snabdeva električnom energijom iz solarnih panela ili nešto slično.

Zapravo jedna od inicijalnih ideja je bila upravo povezana sa ovim pitanjem. Promatrali smo koje su mogućnosti gradskih pozorišta u implementaciji koncepata iz domena energetske efikasnosti, pa i kroz potencijale koje pružaju zeleni krovovi i solarni paneli. 

Ovakve infrastrukturne promene jesu sastavni deo plana aktivnosti naše inicijative, međutim glavni dugoročni cilj odnosi se na animaciju organizacija i pojedinaca da se što intenzivnije uključe u procese zelene transformacije i tako postanu agenti društvenih promena koje su nam toliko potrebne.