Fotografija: Miloš Prelević
Ukoliko srednja globalna temperatura poraste za 3,2 °C u odnosu na predindustrijski period biće ugroženo više od polovine staništa za jednu trećinu, odnosno 36 odsto, svih slatkovodnih vrsta riba, govore rezultati istraživanja objavljenog 15. marta u naučnom časopisu, Nature Communications.
Ovaj porast temperature otprilike odgovara onome što naučnici očekuju da će se desiti ukoliko svet ostane na trenutnom nivou ambicije kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena. Ukoliko se zagrevanje zadrži na 1,5 °C broj ugroženih vrsta slatkovodnih riba bio bi gotovo deset puta manji.
Iako su se mnoge naučne studije posvetile ispitivanju potencijalnog uticaja klimatskih promena na biljne i životinjske vrste kopnenih ekosistema, pitanje opstanka slatkovodnih riba, koje predstavljaju više od jedne polovine svetskih ribljih vrsta, uglavnom je ignorisano. Na primer, slatkovodni ekosistemi dobijaju samo 3,2 odsto novca iz evropskih fondova za zaštitu životne sredine, navodi se u analizi koju je sproveo Evropski fondancijski centar.
Pomenuta studija, prva koja istražuje potencijalni uticaj klimatskih promena na oko 11.500 različitih vrsta slatkovodnih riba širom sveta, opominje da je vreme da se posveti više pažnje i ovom značajnom problemu.
Klimatske promene dovode do pojave ekstremnih temperatura vode, ali i ekstremnih izmena u proticaju reka, što su dva ključna faktora koja utiču na staništa slatkovodnih riba. Rast srednje globalne temperature samo će pojačati ove ekstreme i dovesti do potencijalnog smanjenja pogodnih staništa, čime se povećava i rizik za izumirenje određenih vrsta.
Dodatno, ispitana je i uočena jasna razlika posledica ukoliko srednja globalna temperatura poraste „samo” za 2 ili 1,5 °C. U prvom slučaju (rast od 2 °C), procenat vrsta kojima bi bilo ugroženo više od polovine staništa opada na 9 odsto, a u drugom slučaju (rast od 1,5 °C) ovaj procenat se smanjuje na 4 odsto.
Kako naglašava Valerio Barbarosa, vodeći autor istraživanja, ove brojke ukazuju da je zaustavljanje globalnog zagrevanja jednako važno za rečne riblje vrste, kao i što je za biljne i životinjske vrste kopnenih ekosistema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Broj ugroženih vrsta slatkovodnih riba je razmartan u slučaju najgoreg mogućeg scenarija, tj. sa pretpostavkom da ribe ne bi bile u mogućnosti da pređu u delove reka sa povoljnijim uslovima ili da se prilagode nastalim promenama temperature vode i rečne struje. Razmotren je i scenario kada bi se ovi stanovnici reka slobodno kretali i „pobegli” novonastalim uslovima, te bi u tom slučaju pretnje koje donose klimatske promene bile znatno smanjene.
Ipak, treba uzeti u obzir prirodne prepreke, ali i one koje je u rekama napravio čovek, poput brana. Ovakvi uslovi smanjuju povezanost staništa slatkih voda, čime se i ograničava mogućnost ribama da pronađu bolje uslove. Autori studije zbog toga ističu da je neophodno zaustaviti globalno zagrevanje, ukoliko želimo da sačuvamo biodiverzitet slatkovodnih ribljih vrsta.
