FOTO: Fabian Marin Zuñiga / Unsplash
Pre petnaestak godina, Gerardo Bolanjos, budući direktor organizacije Costas Verdes („Zelene obale”), želeo je hlad na svojim omiljenim plažama, kako bi uživao u odmoru posle surfovanja.
Teško da je mogao da predvidi da će iz te ideje izrasti organizacija koja je od 2009. godine do danas posadila preko 100.000 stabala na 34 plaže širom Kostarike, transformišući nekada devastirana područja.
Naime, sredinom 20. veka, Kostarika je postala veliki izvoznik goveđeg mesa u SAD.
Rastuća potražnja za stočarskim proizvodima, kao i nedostatak adekvatne legislative, dovela je do neodrživog razvoja stočarstva: nekadašnje šume uz pacifičku obalu bile su raskrčene, a pašnjaci su se godinama intenzivno spaljivali kako bi se ubrzavao razvoj nove trave i uklanjalo neželjeno rastinje.
Rezultat je bio ne samo gubitak šuma, već i degradacija zemljišta.
Kada je krajem 20. veka Kostarika uvela različite nove zakone i zaustavila ove prakse, nekadašnji pašnjaci bili su napušteni – ali se, zbog štete učinjene na zemljištu, na mnogim mestima šume nisu same „vraćale”.
Zato je organizacija Costat Verdes sistemski pristupila problemu: cilj nije samo sadnja novih stabala, već i pažljivo, postepeno poboljšanje zemljišta, kako bi ono omogućilo širu obnovu živog sveta.
Na mnogim plažama, uključujući i plažu Hermosa gde je čitav projekat počeo, projekat je bio i više nego uspešan: nisu se vratile samo šume, već sa njima i čitavi ekosistemi, uključujući i životinjske vrste.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Ova priča iz Kostarike je i te kako važna za Srbiju danas: mada su uslovi drugačiji, i Srbija pati od neodrživih poljoprivrednih praksi koje su degradirale naše zemljište. Klimatske promene su dodatni faktor rizika.
A kako pokazuje iskustvo iz Kostarike, priroda ne funkcioniše našim tempom – ako želimo da popravimo ljudske greške iz prošlosti, moramo sistemski pomoći zemljištu da se oporavi.
