Tokom jula ili avgusta, u Mauritaniji, održava se jedan poseban, svečan događaj pod nazivom „Guetna”. U pitanju je drevna, godišnja berba urmi čiji datumi, zbog vremenskih prilika, variraju iz godine u godinu.
Ovaj neobični festival u znaku urmi posećuje na hiljade stanovnika koji hrle ka oazama. Pleše se, peva i sa radošću dočekuju prvi sveži palmini plodovi.
Međutim, u svetlu klimatskih promena, deluje kao da uzgajivači urmi u Mauritaniji imaju sve manje razloga za slavlje.
Lutajući među peščanim dinama, Alien Haimoud očajnički posmatra požutelo drveće pred sobom – palme se pred njegovim očima suše ako već nisu potpuno odumrle.
U selu-oazi Azugi, oko 450 kilometara od glavnog grada, Nuakšota, pustinja se širi i sve veći pesak guta stabla.
„Zbog peska, ljudi moraju da se nastane drugde”, ispričao je Haimoud, predsednik lokalnog zadružnog saveta, „jer ovde više ne može biti berbi urmi.”
Prema njegovim rečima, od osamdesetih godina prošlog veka nestalo je dvadeset hiljada palmi, i svake godine selo je sve praznije i praznije.
Vlada je pokušala da zaustavi dezertifikaciju sadnjom drveća. Ipak, izabrana sorta izazvala je kontraefekte: tlo se još više osušilo.
Sedamdesetak kilometara južnije od sela Aliena Haimouda smeštena je zelena oaza M’Heiret. Ona je takođe desetkovana.
Oko šest hiljada palmi, oslabljenih godinama suše, odnela je ogromna poplava kada se pre dve godine izlio tzv. vadi, potok koji se formira u sezoni obilnih kiša.
Drveće sada leži u koritu reke koja je u ovo doba godine suva.
„Ovo mesto nekada je bilo puno palmi”, otkrio je Amou Deha, nekadašnji predsednik sela. „Vlasnici su i dalje ovde, ali im više ništa nije ostalo.”
Mohamed Maxmud Uld Brim zabrinut je da ga ne snađe ista sudbina pošto su njegove urme, koje se prenose kroz generacije, zasađene blizu vadija.
„Naravno, bojim se da ne izgubim sve”, kazao je on. „Čak se bojim da će mi kuća biti uništena.”
M’Heiret je poznat po kvalitetu i raznovrsnosti urmi, a lokalno stanovništvo veruje da je rešenje u izgradnji brane koja bi služila kao zaštita od budućih pljuskova, stvarajući povoljne uslove za uzgoj.
Sa njima se slaže i profesor biologije i agronomije na Univerzitetu u Nuakšotu, Hudi Sidina:
„Brana je najbolje rešenje. Pomaže u borbi protiv suše, navodnjavanju palmi i sprečavanju poplava.”
Sihi Ahmed, predsednik mreže za održivi razvoj oaza, dodao je da bi vlasti takođe trebalo da poboljšaju sisteme za navodnjavanje, obezbede solarne panele i zasade nove urme za siromašnje poljoprivrednike.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uprkos tome što su štetnim emisijama doprinele daleko manje nego Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija, Mauritanija i druge zemlje Zapadne Afrike i Sahela nalaze se na prvoj liniji klimatskih promena .
Ne samo da se zagreva brže od globalnog proseka, već – kako navodi Svetska banka – porast temperature za Mauritaniju donosi i jače vremenske ekstreme poput suša, poplava i oluja. Ranjivost dodatno pogoršava visok nivo siromaštva i velika zavisnost od sektora koji su osetljivi na klimatske promene kao što je poljoprivreda.
U jednoj studiji iz 2015. godine stoji da populaciju urmini palmi čini 2,4 miliona stabala raspoređenih u 217 oaza. Broj vrsta varira od 75 do 250.
Zarad što plodnije „Guetne”, neophodne su mere adaptacije na već izmenjene klimatske uslove, ali baš kao i za čitav svet, jednako je bitno da se buduće zagrevanje zauzda kroz energetsku tranziciju planete.
