Foto: Nemanja Jovanović (Ekomorf)
U subotu, 4. aprila, na Milićevom brdu – jednoj od poslednjih zelenih oaza u Beogradu – organizovana je prva masovna sadnja u organizaciji udruženja Ekomorf.
Tom prilikom posađeno je ukupno 130 sadnica četinara, pretežno crnog bora. Događaj je prvobitno planiran za nedelju, 29. mart.
„Uprkos pomeranju datuma sadnje zbog kiše, prisustvovalo je preko 30 ljudi”, otkriva Nemanja Jovanović iz Ekomorfa. „Fantastičan odziv i entuzijazam u ovakvoj atmosferi stvara osećaj da nije uzaludno boriti se za zajedničke interese.”
Među vrednim rukama koje su tog dana ozelenjavale Milićevo brdo bilo je i nekoliko pari dečjih.
Cilj sadnje pod sloganom „Prvo drvo” bio je da se revitalizuje deo šume u kojem je veliki broj drveća stradao u zimu 2021. godine usled teškog snega.
„Ceo taj brdski masiv nekada su bila stepska staništa”, napominje Jovanović. „Ali u doba komunizma, pedesetih, šezdesetih godina, sadio se crni bor i on tu raste još od onda. S obzirom na taj čitav pojas, stručnjaci iz Srbijašuma sa kojima smo se konsultovali ocenili su da ima smisla da se taj deo šume revitalizuje upravo četinarima iako oni nisu tipični za ove niže nadmorske visine.”
Milićevo brdo kao poprište divlje gradnje
Milićevo brdo smestilo se na obali Dunava – između Višnjice i Slanaca – na blizu 300 metara nadmorske visine. Šuma bogata crnim borom, hrastom, cerom i drugim vrstama drveća stvara ambijent sličan planinskom pejzažu.
Zajedno sa okolnim brdima, prostor nastanjuju brojne ptice, uključujući strogo zaštićene vrste poput pčelarica i crnih čiopa, kao i lisice, zečevi, šakali, stepski smuk…
Međutim, kako upozoravaju iz Ekomorfa, nad ovim krajolikom nadvija se ozbiljna pretnja: Milićevo brdo je poslednjih godina poprište divlje gradnje koja ugrožava prirodu, ali i njegov istorijski značaj, što je dovelo do pobune aktivista.
Svojim aktivnostima poput nedavne sadnje, Ekomorf želi da preokrene priču u pozitivnom smeru.
„S obzirom na to da na Milićevom brdu ima veliki broj divljih deponija, pre nekoliko meseci organizovali smo čišćenje”, kaže Nemanja Jovanović. „Bez obzira na izazove kao što su manjak zainteresovanosti za ovaj ‘prljav’ posao, kabasti građevinski otpad i otežana logistika, u planu je da sledeća dobrovoljačka akcija bude čišćenje još jedne divlje deponije.”
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Pored direktnog doprinosa na terenu, udruženje Ekomorf otišlo je i korak dalje… U avgustu prošle godine podnelo je zahtev za zaštitu Milićevog brda.
„Zavod za zaštitu prirode uskoro treba ponovo da izađe na teren u okviru drugog kruga ispitivanja”, priča Jovanović. „S obzirom da ne poznaju teren dovoljno, ovog puta ćemo izaći zajedno i trebalo bi da ih sprovedemo kroz ključne lokacije, nakon ćega se pravi procena. Nadamo se pozitivnom odgovoru i da će Milićevo brdo ući u proces zaštite.”
