Studija međunarodne ekspedicije, predvođene istraživačima sa Univerziteta Mejn, pokazala je da se glečer na Mont Everestu ubrzano topi, usled klimatskih promena koje je uzrokovao čovek. Nalazi tima, objavljeni u časopisu Nature Portfolio Journal Climate and Atmospheric Science, otkrivaju da se sada na najvišem vrhu sveta, za samo godinu dana, izgubi količina leda za koju je bilo potrebno nekoliko decenija da se formira.
Novo istraživanje je deo ekspedicije National Geographic i Rolex Perpetual Planet Everest Expedition tima koja ima misiju da istraži klimatski uticaj na nepalskoj strani Himalaja. Za istraživanje uzroka i vremenskog okvira tokom kojeg je glečer izgubio značajan deo svoje ledene mase, istraživači su koristili podatke meteoroloških stanica i uzorke leda, kao i fotogrametrijske i satelitske snimke, i druge dostupne zapise.
Njihova zapažanja pokazuju da ni drevni glečeri na krovu sveta nisu pošteđeni globalnog zagrevanja. Led na glečeru Južni Kol, kojem je trebalo 2000 godina da se forimira, izgubio je veliki deo svoje mase tokom proteklih 25 godina, a proračuni pokazuju da se otapao 80 puta brže nego što se formirao.
Razlog za ubrzano topljenje leda koje se intenziviralo poslednjih godina leži u činjenici da je višegodišnji trend otapanja snega ogolio led na glečeru. Sneg inače funkcioniše kao neka vrsta zaštitnog omotača za lednike i zbog svoje bele boje reflektuje veliku količinu zračenja nazad u svemir. Sada kada je ogoljena nešto tamnija porvršina dugogodišnjeg leda to stvara uslove za znatno brže topljenje nego ranije.
Autore zabrinjava da bi uočene promene potencijalno mogle da utiču i na vodne resurse u okolini Himalaja, jer glečeri skladište velike količine vode. Smanjenje kapaciteta ovih prirodnih rezrvoara vode uticalo bi na izvore i vodne tokove od kojih zavisi više od milijardu ljudi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Za alpliniste ova brzina topljenja i ledene mase znače da bi na svom putu mogli da sreću više stenovitog područija nego ranije, ali takođe postoji zabrinutost da bi povlačenje leda otvorilo put i učetalijim lavinama.
Naučna studija sa najviše tačke sveta pokazuje da globalno zagrevanje pogađa i najskrivenije delove zemlje i da bi glečeri, bez obzira gde se nalazili mogli da nestanu i brže nego što smo mogli da računamo.
