Od danas na Netflixu možete pogledati Breaking Boundaries: The Science of Our Planet, dokumentarac u naraciji Dejvida Atenboroa, poznatog britanskog novinara, pisca, naratora i producenta dokumentarnih prirodnjačkih programa, koji govori, kako to Netflix navodi, o najvažnijem naučnom otkriću našeg vremena. Potkovan naučnim podacima, film prikazuje kako je čovek uspeo da izmesti Zemlju van granica koje su je održavale u stabilnoj, harmoničnoj ravnoteži od nastanka civilizacije već nekih 10.000 godina.
U 75 minuta možete saznati koje tačke preokreta nikako ne bi smele da se pređu, ne samo u smislu stabilnosti naše planete, već i opstanka ljudske vrste na njoj. Klimatske promene i njihove posledice jesu važna tema ovog dokumentarca, ali obrađuju se i teme i oštećenja ozonskog omotača, acidifikacije okeana i dostupnosti pijaće vode. Da sve ne bude tako crno, film nudi i rešenja koja nam mogu pomoći da očuvamo naš jedini dom, poput prestanka emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, novih načina za obradu zemljišta u poljoprivredne svrhe, kao i načina za očuvanje ekosistema.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Kreatori filma se nisu samo fokusirali na naučne činjenice, već su priču o propadanju brojnih ekosistema ispričali kroz emotivne intervjue sa naučnicima koji već godinama rade na dokumentovanju tih promena.
Od naučnika koji govore u ovom dokumentarnom filmu, izdvaja se švedski naučnik Johan Rokstrom. Rokstrom je uz Atenboroa glavni akter u filmu koji se najviše i zasniva na njegovom istraživačkom radu o granicama različitih sistema planete kao što su polarne oblasti, biodiverzitet i klima, i tačkama preokreta nakon kojih ti sistemi neće moći da se vrate u pređašnje stanje. Johan Rokstrom, koji je direktor Potsdam Instituta za Klimatska istraživanja, je identifikovao devet prirodnih procesa od kojih zavisi sav život na planeti Zemlji, kao i granice za svaki od njih koje se ne smeju preći, ukoliko ne želimo da ugrozimo čovečanstvo.
Krajem maja u intervjuu za The Guardian, Rokstrom je rekao da naučnici imaju nedvosmislene dokaze da smo ušli u odlučujuću deceniju. Ukoliko želimo da sprečimo gubitak preko milion vrsta, gubitak biodiverziteta mora da se zaustavi sada, a ne za 20 ili 30 godina. Ako želimo da limitiramo globalno za grevanje na porast srednje globalne temperature za 1,5 °C, moramo da prepolovimo emisju gasova sa efektom staklene bašte u narednih devet godina, dodao je Rokstrom.
Nadu daje to što se o ovim problemima sve više govori, sve šira populacija se edukuje i sve više zemalja se obavezuje da će dostići neto-nulte emisije do 2050. Jedan od najblistavijih primera kako je nauka pomogla da se izbegne globalna katastrofa jeste spasavanje ozonskog omotača. Osamdesetih godina glasna upozorenja naučnika podstakla su konkretnu političku akciju koja je omogućila takav uspeh. Ono što se pita Rokstrom, ali i svako ko je zabrinut o budućnosti naše planete, jeste da li ćemo zaista svi čuti upozorenja koja nam, između ostalog, i ovaj dokumentarni film govori.
