Rastući kapaciteti solara i vetra omogućili su da svet u 2023. godini stigne do bitne tačke za dekarbonizaciju elektromreže: obnovljivi izvori proizveli su, prvi put, preko 30% struje.
Ovo su rezultati novog, petog po redu, godišnjeg izveštaja istraživačkog centra Ember.
Ali i dalje od ovog rekorda, zajedno sa nuklearnim elektranama, obnovljivi izvori su, globalno gledano, dali preko 40% električne energije.
Kako se navodi, rezultat je da je karbonski intenzitet proizvodnje struje pao na novi minimum, te da je za 12% niži od maksimuma, zabeleženog 2007. Karbonski intenzitet je inače mera koja oslikava koliko grama ugljen-dioksida je oslobođeno da bi se proizveo jedan kilovat-čas električne energije.
Povrh toga, zahvaljujući rastu solarnih elektrana i vetroparkova, moguće je da smo u sektoru proizvodnje struje prošle godine dostigli vrhunac emisija gasova koji zagrevaju planetu, što je ključna prekretnica u energetskoj tranziciji. Trajni pad fosilnih goriva na globalnom nivou sada je neizbežan, tvrde autori.
„Ali tempo pada emisija zavisi od toga koliko će se brzo nastaviti revolucija obnovljivih izvora”, naglašava Dejv Džouns iz Embera.
Energetsku tranziciju i dalje predvodi solar čija je proizvodnja tokom 2023. porasla za 23%. Solarne elektrane tako su, devetnaestu godinu zaredom, zadržale laskavu poziciju najbrže rastućeg energetskog izvora.
I ne samo to, već je duplo više nove struje poteklo iz sunca u odnosu na ugalj, najviše zagađujuće fosilno gorivo. S obzirom na to da se broj instalacija povećao krajem prošle godine, u 2024. očekuje se još veći skok solara.
Drugu godinu za redom, solar premašuje vetroparkove kao najveći izvor nove struje. U godini za nama, proizvodnja iz vetra se uvećala za 10%.
Najviše obnovljivih izvora gradi Kina koja je u toku 2023. razvila 51% novih solarnih elektrana i 60% vetroparkova na nivou sveta.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Čista proizvodnja, predvođena solarom i vetrom, usporila je rast fosilnih goriva za skoro dve trećine u poslednjih deset godina, stoji u izveštaju. Posledično, polovina svetskih ekonomija, uključujući i Srbiju, već je ostvarila vrhunac proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva.
„Širenje čiste struje ne pomaže isključivo da se sektor proizvodnja električne energije dekarbonizuje, već takođe pruža iskorak u snabdevanju koji je neophodan za elektrifikaciju čitave ekonomije”, zaključuje Dejv Džouns. „A to će doneti pravu transformaciju za klimu.”
Napomena: Tekst je izmenjen 13. maja 2024. Prvobitno je stajalo da su se kapaciteti solara i vetra uvećali za 23, odnosno 10%, ali je u pitanju proizvodnja tokom 2023.
