Iako su se mnogi nadali da će oporavak svetske privrede nakon pandemije koronavirusa otići u pravcu koji je povoljan za klimu, to se ipak nije desilo, pokazuje najnoviji izveštaj globalne mreža s fokusom na razvoj obnovljivih izvora REN21. Uprkos rekordnom porastu kapaciteta obnovljivih izvora tokom 2021. godine, njihov udeo u ukupnoj energetskoj potrošnji stagnira.
Povećane potrebe za energijom i porast korišćenja fosilnih goriva nadmašili su tempo napretka zelene energije. Od 2009. do 2019. udeo obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj energetskoj potrošnji na globalnom nivou zabeležio je minimalni porast, sa 10,6% na 11,7%.
Svet se trenutno suočava sa najozbiljnijom energetskom krizom u modernoj istoriji koja je dodatno produbljena aktuelnim ratom u Ukrajini – profit industrije uglja, nafte i gasa dostiže sumanute svote dok se više milijardi ljudi nalazi na ivici energetskog siromaštva, navodi REN21.
Autori izveštaja upozoravaju da se čista energetska tranzicija ne dešava, te da je malo verovatno da će ključni klimatski ciljevi do kraja ove decenije biti ispunjeni.
„Uprkos tome što se mnogo više vlada u 2021. obavezalo na nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte, realnost je da se većina zemalja u odgovoru na energetsku krizu vratila traženju novih nalazišta fosilnih goriva i sagorevanju više uglja, nafte i gasa”, kazala je izvršna direktorka REN21, Rana Adib.
Tokom 2021. godine kapacitet obnovljivih izvora za proizvodnju struje proširen je sa 314,5 GW što je dovoljno za napajanje svih domaćinstava u Brazilu.
Najveće povećanje izmereno je na polju proizvodnje električne energije, udeo obnovljivih izvora je sa 20% 2011. dostigao 28%. prošle godine i očekuje se da se taj trend nastavi i ubuduće. Ali izazov dolazi iz ostalih sektora gde uspon čiste energije kaska: u grejanju i hlađenju udeo obnovljivih izvora iznosio je 11,2%, a u saobraćaju tek 3,7%.
Treba imati u vidu da se za grejanje i hlađenje i saobraćaj potroši skoro 5 puta veća količina energije (83%) nego što se iskoristi u obliku struje (17%), pa je veoma zabrinjavajuće što se te dve oblasti ne transformišu brže. Dodatni problem je i rastuća potražnja za energijom koja se zadovoljava pretežno fosilnim gorivima.
Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore zahteva prelazak sa reči na dela
Rekordnih 135 zemalja se pred prošlogodišnji Klimatski samit u Glazgovu izjasnilo da teži karbonskoj neutralnosti do sredine veka. Pa ipak njihove reči ne pronalaze utemeljenje u delima – samo 36 od tih 135 zemalja ima ciljeve za dostizanje 100% obnovljivih izvora u svojim ekonomijama.
Ekonomski oporavak nakon pandemije koronavirusa rezultovao je porastom finalne energetske potrošnje za 4% u 2021. Rastuća potražnja je uglavnom zadovoljena fosilnim gorivima pa su tako oslobođene rekordne količine ugljen-dioksida, čak 2 milijarde tona.
U zelenoj energetskoj revoluciji prednjačile su Azija i Evropa gde su se istakle Nemačka, Španija, Rusija i Francuska.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prošle godine okončana je era jeftinih fosilnih goriva i desilo se najveće poskupljenje energenata od naftne krize 1973. Cene gasa su u Evropi i Aziji skočile i do 10 puta u odnosu na 2020. Ovo se na većim tržištima odrazilo i na veleprodajne cene električne energije. Ruski napad na Ukrajinu dodatno je pogoršao situaciju.
„Stari energetski režim se ruši pred našim očima – a sa njim i globalna ekonomija”, konstatovala je Rana Adib iz REN21. „Ipak, odgovor na krizu i klimatski ciljevi ne smeju da budu sukobljeni. Obovljivi izvori su najjeftiniji i najbolji način za rešavanje fluktuacija cena energije. Moramo povećati udeo obnovljivih izvora, oni moraju da budu prioritet ekonomskih i industrijskih propisa. Ne možemo se boriti protiv vatre – vatrom!”
Zaključuje se da obnovljivi izvori nude priliku za veću energetsku nezavisnost i pravdu. Evropska unija je to već prepoznala pa novi plan REPowerEU podrazumeva mnoge iskorake u energetskoj tranziciji poput obaveznih solarnih panela na novim zgradama od 2029. godine. Njene stope treba da sledi i ostatak međunarodne zajednice. Ali pre svega, za efikasniju borbu sa klimatskim promenama njihove ambicije treba da budu podržane akcijama na terenu.
