Evropski gradovi koji su trenutno najbliži dostizanju nultih emisija u sektoru saobraćaja jesu Oslo, Amsterdam i Helsinki. Ipak, ozelenjavanje bi trebalo da se ubrza i zahteva saradnju svih aktera, u suprotnom nijedan od gradova neće uspeti da oslobodi mobilnost od zagađenja do 2030. godine, zaključak je nove studije koju je sprovela koalicija nevladinih organizacija Clean Cities Campaign.
Prema podacima Evropske komisije, oko četvrtine gasova sa efektom staklene bašte u Evropi potiče iz saobraćaja koji je jedan od ključnih razloga velike zagađenosti vazduha u urbanim centrima. Aerozagađenje oštećuje gotovo svaki organ, pa i ćeliju, u ljudskom organizmu. Ono što posebno zabrinjava jeste da ovaj sektor, za razliku od svih ostalih, ne beleži postepeno smanjenje štetnih emisija. Najveći emiter jeste drumski transport te se građanima savetuje prelazak na održivije vidove kretanja kao što su pešačenje, vožnja bicikla, javni prevoz ili čak deljenje vožnje, kako zarad smanjenja budućeg porasta srednje globalne temperature tako i zbog njihovog sopstvenog zdravlja.
Međutim, da bi zelene prakse u transportu zaživele, vlasti treba da obezbede određene početne uslove poput zagarantovane sigurnosti pešaka, razgranate mreže autobuskih linija ili osnivanja zone bez automobila. A nekada dobro dođu i podsticaji kao što su subvencije za kupovinu električnog bicikla kakve postoje u Parizu.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Uvid u dosadašnju uspešnost evropskih gradova na tom polju pružio nam je Clean Cities Campaign. Autori su rangirali ukupno 36 gradova u pet kategorija: prostor namenjen ljudima, bezbednost puteva, pristup prevozu koji ne šteti klimi, regulatorni okvir i čist vazduh.
Na taj način su došli do saznanja da najbolji kvalitet vazduha nudi Helsinki, da se najsigurnije možete kretati po Oslu i Beču i da su saobraćajne gužve svakodnevni izazov i izvor nervoze za stanovnike i posetioce Krakova i Napulja. Ova dva grada se trenutno najgore kotiraju kada je reč o održivom transportu i ni u jednoj od pet kategorija nisu ostvarili sjajne rezultate.
Uz Oslo, Amsterdam i Helsinki, dobar potencijal za dekarbonizaciju saobraćaja imaju takođe Kopenhagen i Pariz.
Pored toga što održivi transport donosi manje zagađenje vazduha i bolje zdravstveno stanje, ona takođe ima pozitivna dejstva na klimu, našu međusobnu povezanost i celokupno blagostanje. Iz tog razloga, Clean Cities Campaign savetuje lokalnim donosiocima odluka, istraživačima i civilnom društvo da zajedno sarađuju na transformaciji saobraćaja.
Naša budućnost zavisi od akcija koje lideri preduzmu danas, zaključuje se.
