Poplavljena železnica u češkom gradu Ostrava, septembar 2024. (foto: Wikimedia / Kamil Czaiński / CC BY-SA 4.0)
Centralna i istočna Evropa našle su se na udaru „katastrofe epskih razmera”, kako je to preneo britanski Gardijan: smrtonosna oluja pod imenom Boris, od četvrtka prošle nedelje, 12. septembra, hara delovima Austrije, Češke, Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije.
Nažalost, broj smrtno stradalih, koji – prema poslednjim vestima – iznosi najmanje osamnaest, konstantno raste.
Izrazito obilne padavine, praćene razornim poplavama, izazvale su izlivanje vodotokova iz njihovih korita, a ulice su pretvorene u – reke.
Sistem niskog pritiska koji se sporo kreće na nekoliko evropskih prestonica, uključujući Beč, Prag i Bratislavu, za svega nekoliko dana izručio je količinu kiše koja uobičajeno padne tokom nekoliko meseci, piše CNN.
Merna stanica u češkom gradiću Jasenik zabeležila je preko 450 mm padavina u periodu od četiri dana. Dakle, za samo 96 sati tamo je pala polugodišnja suma kiše, navodi jedan korisnik društvene platforme X (nekadašnji Tviter) koji je analizirao lokalne parametre.
A weather station in Czech Republic has recorded over 450 mm of rain over the past 96 hours, leading to disastrous flooding.
— Nahel Belgherze (@WxNB_) September 15, 2024
That’s half a year’s worth of rain in just 4 days. pic.twitter.com/LHmmJzH8sI
Tokom proteklog vikenda, usled oluje Boris, oštećeno je na hiljade kuća, nabujale vode nosile su mostove i dovele do pucanja dvanaest brana, a najmanje 250 hiljada domaćinstava – pretežno u Češkoj – suočilo se sa nestašicama struje, navode mediji. Hiljade stanovnika širom centralne i istočne Evrope primorano je da napusti svoja ognjišta.
Donja Austrija, austrijska pokrajina koja okružuje prestonicu Beč, proglašena je za područje katastrofe, a njeni čelnici govore o „ekstremnoj situaciji bez presedana”. U odgovoru na poplave, poljski premijer Donald Tusk proglasio je stanje prirodne katastrofe u pogođenim oblastima kako bi se olakšala evakuacija i ubrazala finansijska pomoć žrtvama.
Żołnierze ewakuowali strażaków OSP, ich wóz utknął na zalanej drodze.
— Remiza.pl (@remizacompl) September 15, 2024
film. @TPodhalanski pic.twitter.com/TKk4Eob4XQ
Oluja Boris, koja je prouzrokovala pljuskove od Austrije do Rumunije, na prostorima Češke i Poljske rezultovala je nekim od najgorih poplava u poslednje skoro tri decenije. Nadležni organi u ovim zemljama upozoravaju da poplavne vode dostižu rekordne nivoe i da hitne službe pokušavaju da odgovore na novonastale okolnosti.
Procenjuje se da je 80% češkog gradića Krnov trenutno pod vodom, a zvaničnici se pripremaju za još padavina u predstojećim danima.
Rumunija je najveći teret poplava pretrpela u subotu, 14. septembra. Iako su kiše nakon toga popustile, u ponedeljak, 16. septembra, do 12 časova, i dalje je bilo na snazi crveno upozorenje za poplave na rekama u okruzima Galaši, Vasluj i Jaši.
„Ponovo se suočavamo sa uticajima klimatskih promena koji su sve prisutniji širom evropskog kontinenta sa dramatičnim posledicama po ljude”, saopštio je rumunski predsednik Klaus Johanis.
Samo u Rumuniji, život je izgubilo šestoro ljudi, dok se dve osobe vode kao nestale.
Smrtni ishodi zabeleženi su i u drugim zemljama: prilikom ispumpavanja vode iz poplavljenog podruma, poginuo je jedan austrijski vatrogasac, dok su u Donjoj Austriji pronađena dva beživotna tela u poplavljenim domovima. Kako pokazuju podaci češke policije, jedna osoba se udavila u reci blizu gradića Bruntal na severoistoku. Slučaj davljenja evidentiran je i na jugozapadu Poljske u nedelju, 15. septembra.
Mađarska se priprema za poplave u narednim danima. Duž 500 kilometara Dunava, koji raste jedan metar svakih 24 sata, na snazi su upozorenja.
Budimpešta građanima nudi vreće sa peskom kako bi se zaštitili od poplavne vode, a od juče uveče, 16. septembra, putevi duž reke su zatvoreni. Obustavljen je i železnički saobraćaj između mađarskog glavnog grada i Beča.
Otisak klimatskih promena u oluji Boris: 20% jače kiše
Međunarodni tim naučnika koji se bavi izradom studija atribucije ubrzo posle samog događaja, ClimaMeter, proračunao je da su kiše tokom oluje Boris bile i do 20% jače zbog klimatskih promena.
A kako je porast temperature, izazvan sagorevanjem fosilnih goriva, mogao da pogorša aktuelne vremenske prilike? Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu ističe da postoje najmanje tri načina.
„Atmosfera postaje toplija i kao takva može da ponese više vodene pare”, objašnjava naš sagovornik. „Konkretno, za svaki stepen Celzijusa porasta temperature, kapacitet atmosfere da primi vodenu paru se poveća za 7% tako da je danas u proseku toplija atmosfera bogatija vodenom parom. Uporedo se zagrevaju okeani i mora, pa i oni više isparavaju.”
Samim tim, više je goriva za tako ekstremne padavine. Ali i dalje od toga…
„Klimatske promene ne znače samo da se atmosfera zagreva nego se menja i njena dinamika u smislu premeštanja cirkulacionih sistema i vazdušnih masa”, kaže Đurđević. „Promenila se razlika u temperaturi između polova i ekvatorijalnih površina, jer se severne geografske širine brže zagrevaju od ekvatorijalnih. Posledica toga je da cirkulacioni sistemi, cikloni i anticikloni, češće ostaju ‘zaglavljeni’ nad određenim podnebljem.”
Ovog puta to je bila centralna i istočna Evropa.
„Međutim, pre tačno deset godina, 2014, slično je zadesilo i Srbiju: umesto dva-tri dana, ciklon koji je izazvao majske poplave duže se zadržao iznad našeg regiona”, podseća on. „Sada se poprište pomerilo.”
Nakon najtoplijeg leta i dugotrajnih sušnih uslova, i širom naše zemlje padaju kiše, doduše u znatno manjem obimu nego u centralnoj i istočnoj Evropi. Iako voda prija okoreloj zemlji i presahlim potocima, u svetlu klimatskih promena, moramo imati u vidu rastući rizik od žestokih padavina koje mogu da donesu više štete nego koristi.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Cela atmosfera je ‘inficirana’ klimatskim promenama”, naglašava profesor Vladimir Đurđević, „tako da njima, makar u nekoj meri, možemo da pripišemo gotovo svaki vremenski ekstrem. Prošle godine poplave su pogodile Grčku, ove godine centralnu i istočnu Evropu… Neki od takvih događaja se uopšte ne bi desili u odsustvu klimatskih promena. Ali u njihovom prisustvu, svi se nalazimo na spisku potencijalno ugroženih, samo je pitanje kada ćemo stići na red.”
Stoga bi politički lideri i velike kompanije trebalo da se fokusiraju na zauzdavanje budućeg porasta temperature kroz energetsku tranziciju, ali i na prilagođavanje na već izmenjene klimatske uslove.
„Glavni lek je da potpuno napustimo fosilna goriva”, poručuje Đurđević, „jer promene postaju toliko velike da postaje sve teže – pa i nemoguće – da im se prilagodimo.”
