Fotografija: Republika Kenija
Iako Kenija u martu očekuje početak sezone padavina, ove godine uslovi su teži nego obično. U protekla dva meseca, kiša pada skoro neprekidno, izazivajući razorne, smrtonosne poplave širom istočne Afrike.
Posledično, kenijsko stanovništvo trpi katastrofalne gubitke: škole su nedeljama zatvorene, hiljade ljudi ostalo je bez krova nad glavom, a život je izgubilo najmanje 238 osoba.
Kako je u sredu ove nedelje objavljeno iz vlade, danas, 10. maja, u Keniji se održava državni praznik u znak sećanja i solidarnosti sa žrtvama poplava, kao i suša, koje su u skorije vreme zadesile njihovu teritoriju.
Paralelno će se saditi drveće koje su tamošnje vlasti prepoznale kao bitnog saveznika u ublažavanju posledica klimatskih promena kao što su učestalije, surovije i dugotrajnije poplave i suše.
„Petak, 10. maj 2024, predstavlja dan sećanja na one koje su oštetile klimatske promene”, kazao je predsednik Ruto. „Na ovaj dan, sadićemo drveće i podsetiti se da je rešenje za klimatske promene briga o našoj životnoj sredini.”
Planira se sadnja oko 200 miliona novih stabala, a predsednik je pozvao svakog stanovnika da posadi najmanje pedeset sadnica.
Ponovno otvaranje škola najavljeno je za ponedeljak, a današnja sadnja drveća označiće početak oporavka od poplava.
Međutim, ozelenjavanje predstavlja integralni deo šireg plana koji je vlada prethodno donela u cilju borbe protiv klimatskih promena: da se u narednih deset godina zeleni kapaciteti Kenije prošire sa petnaest milijardi stabala.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Prvi nacionalni praznik sadnje drveća, kada su svi stanovnici Kenije dobili slobodan dan kako bi učestvovali u pošumljavanju, upriličen je 13. novembra prošle godine. Kenijcima je ovom prilikom obezbeđeno oko 150 miliona sadnica koje su mogli besplatno da preuzmu u rasadnicima i šumarskim centrima. Preuzeta stabla sadili su na javnim površinama, a vlasti su pozvale stanovnike da i sami kupe sadnice za sadnju na sopstvenom zemljištu.
Trenutno je oko 7% površine Kenije pokriveno šumama, a teži se da se to do sredine veka uveća na čak 30%.
