Višemesečni napeti pregovori u američkom Senatu, povodom plana predsednika Džoa Bajdena za klimu i zdravlje, konačno su okončani proteklog vikenda: nakon duge noćne sesije senatori su usvojili zakon koji će omogućiti ogromne investicije u bitku protiv globalnog zagrevanja.
Zakon od 755 stranica izglasan je u prilično izjednačenoj borbi: za je glasao ukupno 51 senator, a protiv 50. Pre nego što ga potpiše američki predsednik, uslediće glasanje u Predstavničkom domu Kongresa koje se očekuje u petak, 12. avgusta.
Za zauzdavanje klimatske krize, u sklopu ovog akta pod nazivom Zakon o smanjenju inflacije, opredeljuje se 375 milijardi dolara tokom naredne decenije.
Novac će biti usmeren na čiste tehnologije, obnovljive izvore, zaštitu prirode i subvencije za stanovnike koji nastoje da ozelene svoj život. Tako će Amerikanci moći da dobiju i do 7.500 hiljada dolara za kupovinu električnih vozila. Slična pravila važiće i za izgradnju solarnih elektrana, instalaciju baterija za skladištenje energije i ugradnju toplotnih pumpi.
Kako bi se smanjila zavisnost industrije od fosilnih goriva, klimatsko finansiranje uključuje 60 milijardi dolara za proizvodnju vetroturbina i solarnih panela, kao i 30 milijardi dolara poreskog kredita za nove projekte obnovljivih izvora.
Značajan novac izdvojen je i za istraživanje i razvoj novih tehnologija, uključujući i one za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida, a finansijsku podršku će dobiti i smanjenje emisija iz poljoprivrede, očuvanje šuma i dekarbonizacija avio-saobraćaja.
Rezultati preliminarnih istraživanja pokazuju da će pobrojane zakonske mere u SAD-u do 2030. rezultovati smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40% u poređenju sa 2005. Te godine najveći istorijski zagađivač atmosfere oslobodio je rekordne količine ugljen-dioksida koje su iznosile 6 hiljada milijardi tona.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Odredbe ovog zakona doneće manje investicije u dekarbonizaciju od onoga što je Džo Bajden obećavao u svojoj kampanji, ali većina eksperata je saglasna da će uprkos tome ovo biti najvažniji klimatski akt koji je dosad usvojen u SAD-u. Tokom pregovora koji su vođeni u Senatu napravljeni su mnogi kompromisi koji uključuju i neke ustupke za industriju fosilnih goriva, međutim osnovna poruka američkih političara je da će paket podrške čistim tehnologijama, uz ostale odredbe koje se pre svega tiču zdravstva, doprineti ekonomskom rastu države i pomoći u obuzdavanju inflacije, stoga i naziv – Zakon o smanjenju inflacije.
Važnost ovog zakona ne ogleda se samo u činjenici da će dovesti do smanjenja emisija u drugom najvećem emiteru na svetu, već pre svega u brojnim pozitivnim efektima na unapređenje čistih tehnologija. Veliki iznos za subvencije, ali i sigurnost koju donosi njihovo dugo trajanje (od 10 godina) povećaće količinu investicija u ovu oblast što će dodatno pojeftiniti rešenja koja pomažu u borbi sa klimatskim promenama.
Nešto slično smo već videli u prethodnim godinama kada su subvencije nemačke vlade za solarnu energiju bile jedan od glavnih razloga za neverovatan pad cena solarne energije na svim tržištima kroz efekte učenja i ekonomije obima.
O tome da li će Amerika odlučnije krenuti put dekarbonizacije konačno će odlučivati Kongres na glasanju koje bi trebalo da se održi ovog petka.
