Foto: Flickr / p2r2
Zvuči naizgled logično da uslovi na sve toplijoj planeti manje pogoduju snegu, ali veza između snežnog pokrivača i globalnog zagrevanja kompleksnija je nego što deluje na prvu loptu.
Iz tog razloga, godinama unazad, naučnici pokušavaju da proniknu u taj složeni odnos. Kako piše CNN, razumevanje su im otežavale poteškoće pri preciznom merenju snega, pa su posmatranja sa terena, satelitski snimci i klimatski modeli davali kontradiktorne rezultate kada je reč o ulozi klimatskih promena u trendu smanjenja snežnih nanosa. Povrh toga, bez obzira na osmotreni porast temperature, u nekim delovima sveta danas pada više snega.
Uprkos problemima, američki istraživači sa Koledža Darmaut uspeli su da ponude širu sliku. U studiji, koja je nedavno objavljena u časopisu Nature, oni navode da su klimatske promene od 1981. do 2020. godine prouzrokovale velike gubitke snežnog pokrivača u mnogim delovima severne Zemljine hemisfere.
Prema naučnim uvidima, smanjenjem količine snega najteže su pogođeni jugozapad i severoistok Sjedinjenih Američkih Država, kao i centralna i istočna Evropa. Na navedenim prostorima osmotren je pad snežne mase, izazvan globalnim zagrevanjem, između 10 i 20% u toku jedne decenije.
Autori su masu snega proračunavali pomoću snežnog ekvivalenta vode, kojim se uobičajeno meri količina vode u snegu.
Snežni ekvivalent vode u proleće generalno se smanjio severno od ekvatora. Međutim, neka proučavana podneblja dramatično odskaču od opadajućeg trenda i količine snega su se poslednje četiri decenije povećavale.
Primera radi, povećanje je primećeno na severu Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i na severu Rusije.
Kako pokazuje mapa sveta u sklopu istraživanja, Srbija se nalazi na području na kojem martovski snežni pokrivač, prosečno, opada za otprilike 6-7% tokom perioda od deset godina.
Ali nova saznanja idu i dalje od toga u kojim regionima ima manje snega pod uticajem klimatskih promena. Naučnici su došli i do svojevrsne kritične tačke, od minus osam Celzijusovih stepeni.
Šta to zapravo znači u praksi?
Kada prosečne zimske temperature na određenoj lokaciji nadmaše prag od -8 °C, dolazi do ubrzanog nestanka snega, čak i uz manji porast temperature.
Na taj način, zajednice koje u vodosnabdevanju zavise od snežnog pokrivača mogle bi da se suoče sa velikim izazovom.
Zalihe vode već su na ozbiljnom udaru klimatskih promena usled suša i toplotnih talasa koji postaju sve učestaliji, suroviji i dugotrajniji. Sa napretkom globalnog zagrevanja u narednim decenijama, mnoge gusto naseljene oblasti, koje se oslanjanju na sneg, takođe će svedočiti sve ograničenijoj dostupnosti vode, upozoravaju eksperti.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
Rađaju se i neke manje očigledne pretnje poput veće opasnosti od šumskih požara. Naime, za razliku od kiše koja može brzo da otekne, sneg se vremenom polako topi i tako obezbeđuje sporo i kontinuirano oslobađanje vode u zemljište, što smanjuje verovatnoću od nastanka i širenja vatrene stihije.
Naposletku, manje snežnog pokrivača predstavlja izazov i za ski centre, a samim tim i turizam koji je na mestima skijališta najčešće pokretač ekonomije.
