Prodaja struje iz zadružnih solarnih elektrana na Staroj planini donela nova vrata i kosilicu za lokalna sela

Foto: Energetska zadruga Elektropionir

Prve zadružne solarne elektrane u Srbiji, puštene u rad u leto 2024. godine u staroplaninskim selima Temska i Dojkinci, već imaju opipljive rezultate: od prihoda ostvarenih prodajom sunčanih kilovat-časova u prvoj godini rada postrojenja, u skladu sa željama i potrebama meštana, kupljena su vrata i trimer za košenje trave.

Stara planina godinama je bila poprište borbe protiv malih hidroelektrana. A nedugo nakon njihove zabrane 2020. godine, i to na period od 15 godina, na ove prostore stiglo je sunce – i u bukvalnom i u prenesenom značenju.

Tome je kumovala Energetska zadruga Elektropionir koja je, baš na Staroj planini, pokrenula pionirski projekat obnovljivih izvora kod nas, prve zadružne solarne elektrane pod simboličnim imenom Solarna Stara. 

Postrojenja su izgrađena na krovovima Mesne zajednice Temska i Doma kulture u Dojkincima.

„Od avgusta do decembra 2024. godine, ukupno je ostvareno oko 36 hiljada dinara prihoda”, otkriva Ana Džokić, predsednica skupštine Elektropionira.

Bruto prihodi iznosili su nešto više, oko 41 hiljade dinara. Ali nakon pokrivanja bankarskih i troškova snabdevanja, Temskoj je ostalo na raspolaganju 21.500 dinara, a Dojkincima 15.000 dinara.

Sav novac od prodaje struje u narednih 25 godina namenjen je lokalnim zajednicama

Ideja projekta Solarna Stara je da sav novac koji se prikupi od prodaje struje u narednih 25 godina odlazi lokalnoj zajednici za unapređenje života u ovim staroplaninskim selima.

U prvih pet meseci rada solarne elektrane, pojedinačne snage šest kilovata, donele su stanovništvu Temske i Dojkinaca – nova vrata i trimer za košenje trave. Naša sagovornica iz Elektropionira objašnjava kako ovaj proces izgleda „iza kulisa”.

„Procedura koju smo 2023. potpisali sa Gradom Pirotom je takva da Elektropionir na kraju godine obznani količinu dostupnih sredstava Gradu Pirotu, a koji zatim šalje poziv Savetima mesnih zajednica da predlože svrhu za korišćenje sredstava”, priča Ana Džokić.

„Mesne zajednice imaju rok od mesec dana da pošalju svoj predlog. Mesna zajednica Temska tražila je vrata za svoje prostorije, a mesna zajednica Dojkinci trimer za košenje trave. Ti predlozi dostavljeni su Gradu Pirotu, a oni su zatim tražili saglasnost i od Elektropionira. Oba predloga su odobrena.”

Ipak, budući da je ovo bila prva godina rada elektrana Solarna Stara, došlo je do određenih kašnjenja zbog odloženog rebalansa budžeta Grada Pirota.

„S obzirom na to da mesne zajednice nemaju svoje račune, Elektropionir je sredstva još početkom godine prebacio na račun Grada Pirota”, naglašava Džokić. „Međutim, rebalans budžeta se – umesto u martu – desio krajem oktobra. Kada je novac konačno opredeljen sa gradskog računa, nabavljena su vrata i trimer za košenje trave, s tim što je Temska za vrata doplatila određenu svotu.”

Iz Elektropionira su razgovarali sa energetskim menadžerom iz Pirota kako da se ova procedura ubrza i nađe na dnevnom redu u rebalansu budžeta već u martu.

„Samim tim, mesne zajednice bi trebalo da sredstva koriste mnogo ranije.”

Istovremeno, prošla 2025. prva je kalendarska godina tokom koje su postrojenja neprekidno radila. Posledično i prihodi će biti veći: kako nam kaže Ana Džokić, očekuje se oko 100.000 dinara.

Kako se rodila Solarna Stara?

U želji da naprave otklon od malih hidroelektrana i demonstriraju Staroplanincima drugi put – put održive i svima dostupne energije, Energetska zadruga Elektropionir osmislila je još 2022. godine Solarnu Staru.

Procenjena godišnja proizvodnja iz svakog od dva postrojenja je oko 6.000 kilovat-časova, dok se uštede ugljen-dioksida, gasa koji zagreva našu planetu, procenjuju na oko 13,2 tone u toku jedne godine.

Investicija je bila vredna oko 1,6 miliona dinara, odnosno oko 14 hiljada evra. Polovinu novca za izgradnju zadružnih solarnih elektrana na Staroj planini obezbedili su građani kroz donatorsku kampanju, a ostatak su podmirili članovi Elektropionira iz sopstvenih sredstava ili uz pomoć donatora.

Pošto se na odobrenje i priključak od Elektrodistribucije Srbije čekalo godinu dana, tek sada pišemo o rezultatima rada elektrana čija se izgradnja odvijala još u julu 2023. godine.

To je, inače, bio onaj jul koji su širom Balkana obeležile katastrofalne superćelijske oluje, a jedna takva „zver” nije zaobišla ni Staru planinu.

„Postavljanje panela u Dojkincima bilo je stvarno uzbudljivo”, priseća se Ana Džokić. „Kako su se radovi privodili kraju, okupili smo se tamo u velikom broju da proslavimo – lokalno stanovništvo, članovi Elektropionira, instalateri iz firme Conseko… Prijatelji iz Zagreba, a potom i iz Beograda, upozoravali su nas na oluju, ali mi smo mislili da neće stići do Stare planine.”

Međutim, nisu bili te sreće. Kasno uveče, dok se u sali Doma kulture proslavljao skoro završen posao, oblaci su pritisnuli i staroplaninski kraj, donoseći obilne padavine praćene nestankom struje.

„U tom trenutku, jedan deo krova bio je nepokriven”, kaže Džokić. „Po mrklom mraku i nevremenu, lokalci i instalateri su se popeli na krov da to završe, pa su se vratili dole i nastavili da pevaju ‘mokri do gole kože’.”

Naposletku, ova priča ima srećan epilog. A najveće prepreke nisu bile vremenske prilike, već dugotrajnost i složenost procedure priključenja, troškovi pribavljanja dokumentacije, pa i pronalaženje firme koja će otkupiti proizvedenu energiju.

„Procedure za proizvodne elektrane ne razlikuju velike elektrane i male projekte kao što je Solarna Stara ili naša agrosolarna elektrana na organskoj farmi Organela”, objašnjava Džokić. „Tako da su tehnički uslovi, troškovi i dužina procedure potpuno nesrazmerni. Mislim da ovakve inicijative, i po svojom karakteru i po veličini uloženih sredstava, svakako zavređuju drugačiji pristup od strane Elektrodistribucije i drugih institucija.”

Uprkos tome, primer Elektropionira sa Stare planine pokazuje da je u Srbiji moguće izboriti se sa svim nedaćama na putu do zadružne proizvodnje i prodaje struje, ali i da ovaj način udruživanja donosi koristi.

Ipak, treba imati u vidu da je funkcionisanje energetske zadruge kod nas dosta izazovnije nego u ostatku Evrope.

To potvrđuju i brojke: dok u našoj zemlji još nisu postojale ni prve zadružne elektrane na Staroj planini, prema podacima evropske krovne organizacije energetskih zadruga REScoop, u Evropskoj uniji (EU) ih je 2020. godine bilo čak 3.500, a koje su obuhvatale preko milion građana.

Udruživanju energetskih pionira u Srbiji tek je krajem 2024. stigao i zakonski vetar u leđa. Ali s obzirom na izostanak ključnih dokumenata, to je pre bio povetarac nego uragan promena.

Naime, izmenama Zakona o energetici, usvojenim u novembru 2024, formalno je omogućeno osnivanje energetskih zajednica građana.

Pomenute zakonske novine trebalo bi da stvore plodno tlo da se pravno prevaziđu mnogi administrativni izazovi sa kojima se Elektropionir suočavao, i zvanično bi otvorile put građanima da se lakše organizuju i investiraju u sopstvene zelene kapacitete.

Ali imajući u vidu nedostajuću regulativu, koliko je put zaista otvoren ako su „radovi u toku”? 

Iako je put do solarne energije u Srbiji još uvek pun rupa, Elektropionir je ovim projektom utabao stazu kojom će se buduće energetske zajednice kretati mnogo brže.

„Primer Solarna Stara, iako po instalisanom kapacitetu veoma simboličan, pokazuje da udruživanje može doprineti nezavisnosti i resursima lokalnih zajednica”, ocenjuje Ana Džokić iz Elektropionira. „Rezultat je poklon kome je doprinelo 229 građana i organizacija – i koji nastavlja da i praktično, ne samo simbolično, podržava zajednicu u decenijama koje dolaze.”