FOTO: Dušan Petković / Instagram
Koliko kiše je palo ovih dana u Srbiji?
Ilustracije radi, daćemo jedan primer: da u Sremskoj Mitrovici do kraja jula, tj. u naredne četiri nedelje bude potpuno suvo vreme, da ne padne više niti jedna kap kiše, na kraju meseca bismo rekli da je jul 2024. u ovom gradu bio – natprosečno kišan.
Naime, po podacima koje nudi Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), samo 2. jula je u Sremskoj Mitrovici palo skoro 80 mm kiše, a tamošnji mesečni prosek za čitav mesec jul je malo manje od 60 mm.
Pored toga što nam govori o tome koliko je kiša 2. jula bila ekstremna u Sremskoj Mitrovici, ovaj podatak nam daje jedan očigledan uvid: mada su naravno korisni za praćenje sezonskog vremena, mesečni podaci nam nisu dovoljni da razumemo prilike kojima svedočimo.
To je, uostalom, i poruka koju nam daje nauka o klimatskim promenama, makar kada je u pitanju Srbija. Po naučnim saznanjima, ukupna količina padavina u Srbiji je relativno stabilna – ali klimatske promene menjaju raspored padavina. Sve je veći udeo ekstremnih kiša, koje prekidaju sve češće i intenzivnije sušne periode.
U Beogradu, u toku samo nekoliko dana palo je onoliko kiše koliko obično padne tokom čitavog juna i jula
Kakva je situacija, primera radi, u Beogradu?
Ako posmatramo prosečne količine padavina, u Beogradu je normalno da u julu padne oko 66 mm kiše, a u junu oko 95 mm (jun je tipično najkišovitiji mesec na ovim prostorima).
Za sada, zaključno sa 4. julom, ovogodišnje mesečne padavine u Beogradu su u rangu proseka i za jun i za jul. Ali već je jasno da ta slika nije potpuna, jer su te mesečne padavine pale u samo dva ekstremna vremenska događaja – tokom pljuska 28. juna (82,5 mm), a zatim i tokom olujnog vremena 2. i 3. jula (ukupno 67,9 mm).
Evo onda drugačije perspektive, koja možda bolje oslikava našu realnost u proteklih nekoliko dana: u samo 5 dana od petka do utorka, u Beogradu je palo preko 150 mm kiše. Poređenja radi, ukupna očekivana količina padavina za jun i jul, za dva inače kišna meseca, jeste nešto preko 160 mm.
Kada se jake kiše dešavaju na ovaj način, relativno blizu jedna drugoj, povećan je i rizik od poplava, jer zemljište još uvek može biti vlažno od prethodne kiše, što znači da može da primi manje nove atmosferske vode. Poplave u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, posledica su ekstremnih padavina ali i nepripremljenosti.
Pošto su u pitanju izrazito promenljivi i nestabilni fenomeni, realna količina padavina se razlikovala od lokaliteta do lokaliteta, pa i u okviru Beograda, gde su neki delovi grada beležili drastično više padavina od drugih (načelno, bilo ih je više na jugu nego na severu, ali to je vrlo gruba procena).
Međutim, jednu stvar su ipak osetili svi Beograđani podjednako (osim onih koji su ovih dana na letovanju): između ova dva izrazito kišna događaja, u prestonici je bilo izrazito sunčano i toplo. Tokom vikenda je bilo izmereno i nešto više od 34 °C.
Pored ekstremnih padavina, u budućnosti se mogu događati i češći i jači udari vetra
Pored kiše, u noći između 1. i 2. jula pretila je opasnost i od grada – mada je grad na kraju padao relativno sporadično, samo u nekim lokalitetima u zemlji – ali i od vetra, koji je, kako su pokazali snimci na društvenim mrežama, širom Srbije, pa i u Beogradu, obarao drveće, oštećivao automobile, pa i fasade i krovove.
Prisetimo se, prošlog leta smo bili svedoci sličnim prilikama, sa između ostalog, velikim brojem oštećenih i nastradalih stabala.
Ovako jak vetar je, po svemu sudeći, još jedan fenomen na koji bi trebalo da se naviknemo (i da se na njega adaptiramo).
Naime, kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, iako za sada ne postoji dokaz da će doći do promena u srednjim vrednostima vetra i u njegovoj prostornoj raspodeli, povećanje intenzivnih padavina koje su uglavnom posledica oluja mogu ukazati na povećanu učestalost jakih udara vetra.
KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER
„Oluje koje produkuju intenzivne padavine takođe stvaraju hladne izlive iz oblaka, koji pri udaru o zemlju stvaraju jake olujne frontove, zbog čega se može pretpostaviti da promena u ekstremnim padavinama može poslužiti i kao indikator za učestalije a verovatno i jače udare vetra”, piše u Programu.
Vetar koji čupa drveće i celomesečne kiše u jednom danu, a između njih, vreli i sparni letnji dani – to je bila naša realnost ovih proteklih dana. Da li će se ovakvo stanje ponoviti ovog leta, ili narednog, ili onog posle toga, ostaje da se vidi, ali činenica je da ovakvi uslovi nisu tako nesvakidašnji kao što bi nekada bili.
