Šta su klimatske promene?

04/12/2020 autor: Nemanja Milović

Klimatske promene – to je termin koji ste sigurno čuli mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.

Velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i izazivaju veliku pažnju javnosti. Naučnici nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene već do kraja ovog veka ukoliko ne prestanemo da spaljujemo fosilna goriva, deca širom sveta protestuju zbog brige za svoju budućnost, dok političari sve vreme obećavaju oštre mere koje nikako da počnu u potpunosti da se sprovode.

Ali šta tačno mislimo kada kažemo klimatske promene? U ovom i povezanim tekstovima pokušaćemo da vas bliže upoznamo sa tim pojmom i time kakve nas sve posledice očekuju u budućnosti.

Ko je odgovoran?

Prva stvar koju bi trebalo napomomenuti jeste da se kada se govori o klimatskim promenama ne misli na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću.

Jedna od odlika koja je čoveka izdvojila od životinja jeste sposobnost da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za sopstvene potrebe. Voda i vetar su pokretali mlinove vekovima, ali prava promena se dogodila pronalaskom parne mašine i početkom industrijske revolucije i većom upotrebom uglja.

Gotovo sav napredak naše civilizacije u poslednjih dve stotine godina napajan je energijom koju smo dobili iz fosilnih goriva, ali to nije došlo bez cene. Dugogodišnja proizvodnja i sagorevanje uglja, naftnih derivata i prirodnog gasa doveli su do povećanja koncetracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i to će imati dugoročne posledice po klimu naše planete.

Evo kako se koncentracija ugljen-dioksida kretala u poslednjih 800.000 godina. Ovaj neverovatan skok u poslednjih 150 godina zabeleđen je zbog sagorevanja fosilnih goriva

Kakve posledice?

Povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi dovodi do pojačanog efekta staklene bašte što povećava temperaturu na našoj planeti.

Ideja da ljudske emisije ovog gasa mogu dovesti do klimatskih promena stara je više od 80 godina. Britanski inženjer Gaj Kalendar je još 1938. predstavio svoj rad: „Veštačka proizvodnja ugljen-dioksida i njegov uticaj na klimu“. U kome je sugerisao da upotreba fosilnih goriva može izazvati promene u klimi. Od tada je prošlo mnogo vremena i tehnološki napredak i godine istraživanja u velikoj meri unapredili su naše shvatanje ovog problema i mogućih posledica.

Kao što smo već pomenuli, povećana koncentracija CO2 u atmosferi dovodi do porasta temperature, i od druge polovine 19. veka do danas je već zabeleženo zagrevanje od oko 1,1 °C. Zbog toga je u javnosti dugo bio popularan termin globalno zagrevanje. Međuitim, vremenom je postalo jasno da će promena temperature na našoj planeti izazvati i brojne druge posledice poput:

Prosečna temperatura je od 1880. Godine porasla za oko 1 °C pri čemu se zagrevanje u poslednjih 20 godina ubrzalo.

U ponedeljak 9. avgusta 2021. je svetu predstavljena do sada najtačnija i najsveobuhvatnija naučna prognoza kakva sudbina čeka planetu. Naučnici su tog dana predstavili prvi deo takozvanog Šestog izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).

Kao i prethodnih pet, ovaj izveštaj je dao potpun uvid u trenutno stanje naučnog znanja o klimatskim promenama, a sačinjen je na osnovu 14.000 naučnih radova.

Šesti izveštaj razvejava svaku dilemu o uzroku klimatskih promena koje pogađaju planetu. U izveštaju se navodi da „ne postoji nikakva sumnja da je ljudski uticaj zagrejao atmosferu, okeane i zemljište”, kao i da su se značajne promene već dogodile u brojnim važnim procesima koji se odvijaju na Zemlji.

U izveštaju se navodi da je razmera promena koje su registrovane u celom klimatskom sistemu nezabeležena vekovima ili hiljadama godina unazad.

Pogledajte naš animirani video o tome zašto se klimatske promene dešavaju i kako ih možemo zaustaviti.